Брсково (Мојковац)
Брсково | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Црна Гора |
Општина | Мојковац |
Становништво | |
— 2011. | 276 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 57′ 11″ С; 19° 36′ 50″ И / 42.953° С; 19.614° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Регистарска ознака | MK |
Брсково је насеље у општини Мојковац у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 276 становника (према попису из 1991. било је 297 становника).
Историја
[уреди | уреди извор]Брсково (лат.Brescoa ) је у средњем вијеку било привредно средиште, које се, према вриједности производње и остварених прихода, могло поредити са градовима у Приморју. Помиње се у повељама, од 1254. године. Стефан Урош Први Немањић (1243-1276) дозвољава (прије 1254. године) да се на подручју Брскова населе њемачки рудари , Саси. Они оснивају трг Брсково и настањују се у њему. Отворили су руднике и почели експлоатацију руде сребра. Трговци су у овом мјесту образовали колоније, од којих је нарочито значајна дубровачка. У Брскову је радила ковница новца , прије 1277. године. Ковао се сребрни „брсковски динар“ (лат. Grossi de Brescova) . Брсковска тврђава (звана и Градина) у средњем вијеку је служила за заштиту комплекса рудника Брсково . У њој се налазила и ковница сребрног новца (динара) као и складиште сребра. Рударско-трговачко насеље, трг, за вријеме свог највећег процвата је прерасло у мањи град, око 1280. године. Почетком XIV вијека, значај Брскова почиње да опада, да би од 1350. године потпуно опао. Османлије заузимају трг 1399. године, а Дубровчани га у једном тексту из 1433. године убрајају у напуштена мјеста.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Брсково живи 207 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,2 година (34,2 код мушкараца и 36,2 код жена). У насељу има 79 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,49.
Становништво у овом насељу веома је хетерогено.
|
|
Етнички састав према попису из 2003.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 152 | 55,07% | ||
Црногорци | 113 | 40,94% | ||
Бошњаци | 5 | 1,81% | ||
Муслимани | 1 | 0,36% | ||
непознато | 1 | 0,36% |
м | ж |
|||
? | 0 | 1 | ||
80+ | 1 | 3 | ||
75—79 | 2 | 4 | ||
70—74 | 3 | 5 | ||
65—69 | 8 | 10 | ||
60—64 | 3 | 10 | ||
55—59 | 6 | 2 | ||
50—54 | 6 | 8 | ||
45—49 | 11 | 8 | ||
40—44 | 13 | 7 | ||
35—39 | 12 | 6 | ||
30—34 | 12 | 9 | ||
25—29 | 9 | 12 | ||
20—24 | 12 | 14 | ||
15—19 | 16 | 8 | ||
10—14 | 7 | 11 | ||
5—9 | 6 | 10 | ||
0—4 | 11 | 10 | ||
Просек : | 9 | 1 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 114 | 47 | 61 | 5 | 1 | 0 |
Женски | 107 | 27 | 59 | 17 | 4 | 0 |
УКУПНО | 221 | 74 | 120 | 22 | 5 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 47 | 11 | 0 | 0 | 6 |
Женски | 12 | 3 | 0 | 0 | 1 |
УКУПНО | 59 | 14 | 0 | 0 | 7 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 2 | 2 | 5 | 2 | 4 |
Женски | 0 | 0 | 1 | 1 | 0 |
УКУПНО | 2 | 2 | 6 | 3 | 4 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 9 | 2 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 1 | 0 | 4 |
УКУПНО | 0 | 0 | 10 | 2 | 4 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 3 | 0 | 0 | 1 | |
Женски | 1 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 4 | 0 | 0 | 1 |
Види још
[уреди | уреди извор]- Брсково (трг и рудник) — средњовековни трг
- Брсково (тврђава) — истоимена тврђава у близини
- Брсковски динар — средњовековни сребрни новац
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
- ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
- ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.
Литература
[уреди | уреди извор]- Благојевић, Милош (2010). „Историјска географија у делима Љубомира Ковачевића: Брсково и Област Бранковића”. Глас САНУ. 414 (15): 29—41.
- Воје, Игнациј (1983). „Фрагменти о Брскову”. Историјски часопис. 29-30 (1982-1983): 93—100.
- Дероко, Александар (1950). Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији. Београд: Просвета.
- Мишић, Синиша, ур. (2010). Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља: Према писаним изворима. Београд: Завод за уџбенике.
- Синдик, Душан (2008). „О првом помену Брскова” (PDF). Историјски часопис. 56: 305—309.
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.