Бранислава Илић
Бранислава Илић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1970. |
| Место рођења | Ниш, СР Србија, СФР Југославија |
Бранислава Илић (Ниш, 1970) српска је драмска списатељица, драматург, сценаристкиња, глумица и прозаисткиња.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]У Нишу је завршила Средњу глумачку школу. Дипломирала је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду. Први ангажман — глумачки и драматуршки — имала је у Народном позоришту у Нишу.
Три године је радила као драматург у Народном позоришту у Београду (2008—2010). Сарађивала је на представама и у Српском народном позоришту у Новом Саду, Атељеу 212 у Београду, Позоришту „Тоша Јовановић“ у Зрењанину, Крушевачком позоришту, Пулс театру у Лазаревцу, Звездара театар у Београду, Мадлениануму у Земуну, Хрватском народном казалишту „Иван пл. Зајц“ на Ријеци, Битеф театру у Београду, НУ Драмски театар у Скопљу, ОП ДАДОВ у Београду. Позориште младих у Новом Саду, Селекторка 55. и 56. Фестивала професионалних позоришт Србије "Јоаким Вујић" у Краљеву и Врању, Селекторка 16. Јоакимфеста, Међународног позоришног фестивала.[2]
Приче и драме су јој објављиване у часописима и збиркама. Илићева има реализовано више десетина радио драмских минијатура као и неколико сценарија за различите ТВ формате.
Награде и признања (избор)
[уреди | уреди извор]- „Јован Стерија Поповић“ за драму Тело — Конкурс Стеријиног позорја за нови драмски текст;[3]
- Награда „Борислав Михајловић Михиз“ за драмско стваралаштво;
- Годишња награда Народног позоришта Београд (драматуршки тим);
- Годишња похвала Народног позоришта за драматуршки рад на представи Јесте ли за безбедност.
- Годишња награда ДАДОВ-а.
Књиге драма
[уреди | уреди извор]- Театар паланке, Нишки културни центар, Ниш, 2007.
- Бако, нећу да постанем чудовиште, Градска библиотека „Жарко Зрењанин“ и НП „Тоша Јовановић“ из Зрењанина, 2015.
- Заглављени, по мотивима романа Заједно сами Марка Шелића Марчела, ОП Дадов 2010; Беоштампа 2012; и Лагуна 2015.
- Драме/Plays, двојезично издање драма, Српска читаоница Ириг и Фонд „Борислав Михајловић Михиз“, 2017.[4]
Изведене ауторске драме (избор)
[уреди | уреди извор]- Улица, штап и канап (ауторска);
- Злочин и разговори (р. К. Младеновић);
- Заглављени (р. Д. Михајловић);
- Тело (р. С. Бодрожа);
- Бако, нећу да постанем чудовиште (р. П. Штрбац);
- Не пристајем (р. К. Крнајски);
- Пад (коауторски текст Б. Илић/К. Младеновић)
- My name is Goran Stefanovski (по мотивима из драма и есеја Горана Стефановског, р. Б.Мићуновић)
- Гуливерова путовања (Бранислава Илић/ Нина Плавањац, р. К.Младеновић)
Представе са драматуршким уделом (избор)
[уреди | уреди извор]- Луди од љубави, С. Шепард;
- Ножеви у кокошкама, Д. Херовер;
- Одабрани и уништени, И. Јовановић/Д. Петковић/М. Тодоровић;
- Витамини, В. Јон;
- Дервиш и смрт, М. Селимовић/Б. М. Михиз/Е. Савин;
- Нова Страдија, С. Басара;
- Животињско царство, Р. Шимелпфениг;
- Зоран Ђинђић, О. Фрљић;
- Дон Кихот, М. де Сервантес;
- Чаробна фрула (опера за децу), В. А. Моцарт
- Пад, Б. Илић/К. Младеновић.
- Случајеви Lost in Serbia
- Јесте ли за безбедност
- My name is Goran Stefanovski
- Рехниц, Е.Јелинек (адаптација)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Бранислава Илић (биобиблиографија) Пројекат Растко, Драма и позориште.
- ^ „КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР - Крагујевац - ЈОАКИМФЕСТ - Фестивал који отвара дијалог”. www.joakimvujic.com. Приступљено 2021-03-04.
- ^ „Бранислава Илић и Филип Вујошевић аутори најбољих драма“, Радио-телевизија Војводине, 15. децембар 2008.
- ^ Бурић, И. „Књига уз Михизову награду“, Дневник, Нови Сад, 18. 9. 2017.
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Игор Бурић: Препознајемо успех, не вредност https://www.dnevnik.rs/kultura/scena/branislava-ilic-selektorka-festivala-joakim-vujic-prepoznajemo-uspeh-ne-vrednosti-07 Дневник, 7. 05. 2020.
- Дивна Стојанов: Идентитет стално мора да се абдејтује https://bookvica.net/intervju-sa-branislavom-ilic-identitet-stalno-mora-da-se-apdejtuje/ Побуњене читатељке, 20.08.2022.
- Александра Гловацки: „Драматург Бранислава Илић гошћа Клуба 2", Радио Београд 2, 26. дец 2018.
- Илић, Бранислава. Копање по ђубришту (драма, 2018)
- Илић, Бранислава. Тело (драма, 2008)
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
