Браман
Брахман (санскрит: ब्रह्म bráhman, из корена brh – бујати, расти[1]) је хиндуистички концепт свеобухватног битка, који је основа свих бића, материја, времена и простора и свега постојећег.[2][3][4] У веданти, браман као универзални принцип свеобухватности је у корелацији с атманом, индивидуалним принципом који у њега увире, и његова је манифестација. Будизам негира обе чланице овог односа, негира апсолут (браман) и негира појединачно сопство (атман).[1] Принцип брахмана не треба поистовећивати са божанством Брахма у хиндуизму.
У главним школама хиндуистичке филозофије то је материјални, ефикасни, формални и коначни узрок свега што постоји.[3][5][6] То је свеприсутна, бескрајна, вечна истина и блаженство које се не мења, али је и узрок свих промена.[2][4][7] Браман као метафизички концепт који се односи на јединствено везивно јединство иза различитости у свему што постоји у универзуму.
Браман је ведска санскртска реч, а концептуализована је у хиндуизму, наводи Пол Дусен, као „стваралачки принцип који лежи реализован у целом свету“.[8] Браман је кључни концепт који се налази у Ведама, и о њему се опширно расправља у раним Упанишадама.[9] Веде концептуализују Брамана као космички принцип.[10] У Упанишадама је различито описано као Сат-цит-ананда (истина-свест-блаженство)[11][12] и као непроменљива, трајна, највиша стварност.[13][14][note 1][note 2]
О Браману се у хиндуистичким текстовима говори са концептом Атмана (санск. आत्मन्), (Ја),[9][17] личног,[note 3] безличног[note 4] или Пара Брамана,[note 5] или у различитим комбинацијама ових квалитета у зависности од филозофске школе.[18] У дуалистичким школама хиндуизма, као што је теистичка Двајта Веданта, Браман се у сваком бићу разликује од Атмана (Ја).[6][19][20] У недуалним школама као што је Адвајта Веданта, Брахман је идентичан Атману, свуда је унутар сваког живог бића, а духовно јединство је повезано у свом постојању.[7][21][22]
Атрибути брахмана
[уреди | уреди извор]Главни атрибути брахмана су вечан, постојан, непоколебљив, самопостојећи, пун, нематеријалан, неограничен простором и временом, незахватљив чулном и разумском спознајом.[23] Сваки облик засебног постојања је идентичан с њим, из њега потиче и њему се враћа.
| „ | Будући свепрожимајући, браман није ограничен простором; будући вечан, није ограничен временом, а будући по природи све, није ограничен ни једним објектом. Стога је браман бесконачан у сва три погледа. Браман који је биће (сат), свест (ћит) и блаженство (ананда) јесте стварност. Онај ко зна брамана тако сам постаје браман. Браман је нерођен. Стога се он не рађа поново. | ” |
| — Шри Видјарања[24] | ||
Брахман се као крајња стварност не сме бркати с посебним бићима, јер је, будући свеобухватан, далеко више од било које ограничене манифестације. Стога, није чудо што се брахман понекад поистовећује с небићем.[25]
Спознаја брамана
[уреди | уреди извор]Ко схвати „пуноћу“ и непоколебљивост „брахмана“, уживаће пуно и непоколебљиво благостање (Ћхандогја-упанишад, III, 12, 9). „Патња је све што је различито од тог брахмана“ (ид. III, 5).
У хиндуизму се просветљенима сматрају они који увиђају да је браман идентичан с атманом (индивидуалним сопством).
Види још
[уреди | уреди извор]
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ "not sublatable",[14] the final element in a dialectical process which cannot be eliminated or annihilated (German: "aufheben").
- ^ It is also defined as:
- The unchanging, infinite, immanent, and transcendent reality which is the Divine Ground of all matter, energy, time, space, being, and everything beyond in this Universe; that is the one supreme, universal spirit.[15]
- The one supreme, all pervading Spirit that is the origin and support of the phenomenal universe.[16]
- ^ Saguna Brahman, with qualities
- ^ Nirguna Brahman, without qualities
- ^ Supreme
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б Rada Iveković, Rana budistička misao ), Biblioteka Logos, IP Veselin Masleša, Sarajevo. 1977. pp. 131-152
- ^ а б Lochtefeld 2002, стр. 122
- ^ а б P. T. Raju (2006). Idealistic Thought of India. Routledge. стр. 426. ISBN 978-1406732627.and Conclusion chapter part XII
- ^ а б Fowler 2002, стр. 49–55 (in Upanishads), 318–319 (in Vishistadvaita), 246–248 and 252–255 (in Advaita), 342–343 (in Dvaita), 175–176 (in Samkhya-Yoga).
- ^ Mariasusai Dhavamony (2002), Hindu-Christian Dialogue: Theological Soundings and Perspectives, Rodopi Press. ISBN 978-9042015104. стр. 43–44.
- ^ а б Francis X. Clooney (2010). Hindu God, Christian God: How Reason Helps Break Down the Boundaries between Religions. Oxford University Press. стр. 51—58, 111—115. ISBN 978-0199738724.;
For monist school of Hinduism, see: B. Martinez-Bedard (2006), Types of Causes in Aristotle and Sankara, Thesis – Department of Religious Studies (Advisors: Kathryn McClymond and Sandra Dwyer), Georgia State University, pages 18–35 - ^ а б Brodd, Jeffrey (2009). World Religions: A Voyage of Discovery
(3rd изд.). Saint Mary's Press. стр. 43–47. ISBN 978-0884899976.
- ^ Volume 1, Motilal Banarsidass. ISBN 978-8120814684. стр. 91.
- ^ а б Stephen Philips (1998), Routledge Encyclopedia of Philosophy: Brahman to Derrida (Editor; Edward Craig), Routledge. ISBN 978-0415187077. стр. 1–4.
- ^ Goodman 1994, стр. 121
- ^ Raju 1992, стр. 228.
- ^ Eliot Deutsch (1980), Advaita Vedanta : A Philosophical Reconstruction, University of Hawaii Press. ISBN 978-0824802714, Chapter 1
- ^ Fowler 2002, стр. 53–55.
- ^ а б Potter 2008, стр. 6–7.
- ^ Brodd, Jeffrey (2003). World Religions. Winona, Minnesota: Saint Mary's Press. ISBN 978-0-88489-725-5.
- ^ The Concise Oxford Dictionary of World Religions. Oxford University Press. 2000. ISBN 9780192800947. Непознати параметар
|editor-1last=игнорисан (помоћ);|first1=захтева|last1=у Editors list (помоћ) - ^ Fowler 2002, стр. 49–53.
- ^ Klaus K. Klostermaier (2007), A Survey of Hinduism, Third Edition, State University of New York Press. ISBN 978-0791470824, Chapter 12: Atman and Brahman – Self and All
- ^ Michael Myers (2000), Brahman: A Comparative Theology, Routledge. ISBN 978-0700712571. стр. 124–127.
- ^ Thomas Padiyath (2014), The Metaphysics of Becoming, De Gruyter. ISBN 978-3110342550. стр. 155–157.
- ^ Arvind Sharma (2007), Advaita Vedānta: An Introduction, Motilal Banarsidass. ISBN 978-8120820272. стр. 19–40, 53–58, 79–86.
- ^ John E. Welshons (2009), One Self, One Love, One Heart, New World Library. ISBN 978-1577315889. стр. 17–18.
- ^ Брахман, Филозофијски речник, Матица хрватска, Загреб 1984.
- ^ Панћадаши-Веданта у петнаест књига, pp. 63, 65.
- ^ Биће и небиће, Енциклопедија живих религија, Нолит. . Београд. 2004. ISBN 978-86-19-02360-3.
Литература
[уреди | уреди извор]- Brodd, Jeffrey (2003). World Religions. Winona, Minnesota: Saint Mary's Press. ISBN 978-0-88489-725-5.
- Lochtefeld, James G. (2002). The Illustrated Encyclopedia of Hinduism. 1. The Rosen Publishing Group. стр. 122. ISBN 978-0823931798.
- Goodman, Hananya (1994). Between Jerusalem and Benares: Comparative Studies in Judaism and Hinduism. State University of New York Press. стр. 121. ISBN 978-0791417164.
- Klostermaier, Klaus K. (2010). „Chapter 12”. A Survey of Hinduism: Third Edition. State University of New York Press. ISBN 978-0-7914-8011-3.
- Michaels, Axel (2004). Hinduism. Past and present. Princeton, New Jersey: Princeton University Press. ISBN 9780691089539.
- Potter, Karl H. (2008), The Encyclopedia of Indian Philosophies: Advaita Vedānta Up to Śaṃkara and His Pupils, Delhi: Motilal Banarsidass Publishers Private Limited
- Puligandla, Ramakrishna (1997), Fundamentals of Indian Philosophy, New Delhi: D. K. Printworld (P) Ltd.
- Raju, P. T. (1992), The Philosophical Traditions of India, Delhi: Motilal Banarsidass Publishers Private Limited
- Sinari, Ramakant (2000), Advaita and Contemporary Indian Philosophy. In: Chattopadhyana (gen.ed.), "History of Science, Philosophy and Culture in Indian Civilization. Volume II Part 2: Advaita Vedanta", Delhi: Centre for Studies in Civilizations
- Iwao, Shima (1988), „The Vithoba Faith of Maharashtra: The Vithoba Temple of Pandharpur and Its Mythological Structure” (PDF), Japanese Journal of Religious Studies, Nanzan Institute for Religion and Culture, 15 (2–3): 183—197, ISSN 0304-1042, Архивирано из оригинала (PDF) 2009-03-26. г.
- Fowler, Jeaneane D. (2012). The Bhagavad Gita: A Text and Commentary for Students. Sussex Academic Press. ISBN 978-1-84519-346-1.
- Hawley, John (2015). A Storm of Songs: India and the Idea of the Bhakti Movement. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-18746-7.
- Lorenzen, David (1995). Bhakti Religion in North India: Community Identity and Political Action. State University of New York Press. ISBN 978-0-7914-2025-6.
- Pechilis Prentiss, Karen (2014). The Embodiment of Bhakti. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-535190-3.
- Schomer, Karine; McLeod, W. H., ур. (1987). The Sants: Studies in a Devotional Tradition of India. Motilal Banarsidass. ISBN 9788120802773.
- Rosen, Steven; William Deadwyler III (јун 1996). „The Sampradaya of Sri Caitanya”. ISKCON Communications Journal. 4 (1).
- Anand, D. (1992), Krishna: The Living God of Braj, Abhinav Pubns, стр. 162, ISBN 978-81-7017-280-2
- Annangaracariyar, P.B. (1971), Nalayira tivviyap pirapantam, VN Tevanatan
- Beck, Guy L., ур. (2005). Alternative Krishnas: Regional and Vernacular Variations on a Hindu Deity. Albany, NY: SUNY Press. ISBN 978-0-7914-6415-1.
- Beck, Guy L. (2005a). „Krishna as Loving Husband of God: The Alternative Krishnology of the Rādhāvallabha Sampradaya”. Ур.: Guy L. Beck. Alternative Krishnas: Regional and Vernacular Variations on a Hindu Deity. Albany, NY: SUNY Press. стр. 65—90. ISBN 978-0-7914-6415-1.
- Bryant, Edwin Francis (2007), Krishna: A Sourcebook, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-803400-1
- Bryant, Edwin Francis; Ekstrand, Maria (2004). The Hare Krishna Movement: The Postcharismatic Fate of a Religious Transplant.
- Bryant, Edwin Francis; Ekstrand, Maria (2013). The Hare Krishna Movement: The Postcharismatic Fate of a Religious Transplant. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-50843-8.
- Brzezinski, J.K. (1992). „Prabodhananda, Hita Harivamsa and the Radharasasudhanidhi”. Bulletin of the School of Oriental and African Studies, University of London. 55 (3): 472—497. JSTOR 620194. S2CID 161089313. doi:10.1017/S0041977X00003669.
- Burghart, Richard (мај 1983), „Wandering Ascetics of the Rāmānandī Sect”, History of Religions, 22 (4): 361—80, S2CID 162304284, doi:10.1086/462930
- Carney, Gerald T. (2020). „Baba Premananda Bharati: his trajectory into and through Bengal Vaiṣṇavism to the West”. Ур.: Ferdinando Sardella; Lucian Wong. The Legacy of Vaiṣṇavism in Colonial Bengal. Routledge Hindu Studies Series. Milton, Oxon; New York: Routledge. стр. 135—160. ISBN 978-1-138-56179-3.
- Chatterjee, Asoke: Srimadbhagavata and Caitanya-Sampradaya. Journal of the Asiatic Society 37/4 (1995)1-14.
- Clooney, Francis; Stewart, Tony (2004). Sushil Mittal and Gene Thursby, ур. The Hindu World. Routledge. ISBN 978-1-134-60875-1.
- Clementin-Ojha, Catherine: La renaissance du Nimbarka Sampradaya au XVI'e siècle. Contribution à l'étude d'une secte Krsnaïte. Journal asiatique 278 (1990) 327–376.
- Couture, André: The emergence of a group of four characters (Vasudeva, Samkarsana, Pradyumna, and Aniruddha) in the Harivamsa: points for consideration. Journal of Indian Philosophy 34,6 (2006) pp. 571–585.
- Dalal, Roshen (2010). Hinduism: An Alphabetical Guide. New Delhi: Penguin Books India. ISBN 978-0-14-341421-6.
- Dandekar, R. N. (1987) [Rev. ed. 2005]. „Vaiṣṇavism: An Overview”. Ур.: Eliade, Mircea. The Encyclopedia of Religion. 14. New York: MacMillan.
- Das, Sri Paritosh (1988). Sahajiyā Cult of Bengal and Pancha Sakhā Cult of Orissa. Calcutta: Firma K.L. Mukhopadhyay.[мртва веза]
- Datta, Amaresh, ур. (1987), Encyclopaedia of Indian Literature: A-Devo, Sahitya Akademi, ISBN 978-81-260-1803-1
- Datta, Amaresh, ур. (1992), Encyclopaedia of Indian Literature: Sasay to Zorgot, Sahitya Akademi, ISBN 978-0-8364-2283-2
- Doniger, Wendy (1999), Merriam-Webster's Encyclopedia of World Religions, Merriam-Webster, ISBN 978-0-87779-044-0
- Elkman, S.M.; Gosvami, J. (1986), Jiva Gosvamin's Tattvasandarbha: A Study on the Philosophical and Sectarian Development of the Gaudiya Vaisnava Movement, Motilal Banarsidass
- Eschmann, Anncharlott; Kulke, Hermann; Tripathi, Gaya Charan, ур. (1978) [Rev. ed. 2014]. The Cult of Jagannath and the regional tradition of Orissa. South Asian Studies, 8. New Delhi: Manohar. ISBN 978-81-7304-617-9.
- Feldhaus, Anne (1983). The religious system of the Mahānubhāva sect: the Mahānubhāva Sūtrapāṭha. South Asian studies, 12. New Delhi: Manohar. ISBN 978-0-8364-1005-1.
- Flood, Gavin (1996), An introduction to Hinduism, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-43878-0
- Fowler, Jeaneane D. (2002). Perspectives of Reality: An Introduction to the Philosophy of Hinduism. Sussex Academic Press. ISBN 978-1-898723-94-3.
- Chaudhuri, Haridas (1954). „The Concept of Brahman in Hindu Philosophy”. Philosophy East and West. 4 (1): 47—66. JSTOR 1396951. doi:10.2307/1396951.
- Woodburne, A. S. (1925). „The Idea of God in Hinduism”. The Journal of Religion. 5 (1): 52—66. JSTOR 1195422. S2CID 170993044. doi:10.1086/480483.
- De Mora, Juan Miguel (1997). „The Western View of Hinduism : An Age-Old Mistake”. Annals of the Bhandarkar Oriental Research Institute. 78 (1): 1—12. JSTOR 41694938.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Викицитат има цитате везане за чланак Браман.
- Concepts of God Stanford Encyclopedia of Philosophy, Stanford University, (Compares Brahman with concepts of God found in other religions)
- Detailed essays on Brahman at Hinduwebsite.com
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
Cover photo is available under {{::mainImage.info.license.name || 'Unknown'}} license.
Cover photo is available under {{::mainImage.info.license.name || 'Unknown'}} license.
Credit:
(see original file).
