Бора Продановић
| бора продановић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 23. децембар 1892. |
| Место рођења | Куршумлија, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 13. јун 1943. (50 год.) |
| Место смрти | Тјентиште, код Фоче,  НД Хрватска |
| Професија | новинар и адвокат |
| Породица | |
| Супружник | Милица Продановић |
| Деловање | |
| Учешће у ратовима | Балкански ратови Народноослободилачка борба |
| Служба | Српска војска НОВ и ПО Југославије |
Борислав Бора Продановић (Куршумлија, 23. децембар 1892 — Тјентиште, код Фоче, 13. јун 1943) био је новинар, књижевник, правник и учесник Балканских ратова и Народноослободилачке борбе.
Биографије
[уреди | уреди извор]Рођен је 23. децембра 1892. године у Куршумлији. Његов отац Јаша Продановић био је писац и политичар. Правни факултет је завршио у Београду.[1][2]
Као младић је припадао национално-револуционарној омладини, па је као добровољац учествовао у Балканским ратовима, 1912. и 1913. године.[1]
Након Првог светског рата, постао је симпатизер комуниста, а од Вуковарског конгреса КПЈ, 1920. године и члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Бавио се новинарством и сарађивао је у партијским листовима — „Радник”, „Организовани радник”, „Сутра” и др. Од 1924. године је био дописник листа „Политика” из Загреба. Након увођења Шестојануарске диктатуре, 1929. године, био је ухапшен и протеран из Загреба.[1][2]
Након повратка у Београд, напустио је новинарство и положио адвокатски испит. Потом се као адвокат ангажовао бранећи оптужене комунисте или организујући њихову одбрану пред Државним судом за заштиту државе. Због свог друштвено—политичког ангажовања, често је био хапшен и прогањан од полиције. Почетком 1940. године био је конфиниран у место Радовљицу, у Словенији.[1]
Писао је песме и објављивао их у листовима као што су крфски „Забавник”, „Мисао” и др. Преводио је са руског и француског језика.[2]
Учесник је Народноослободилачке борбе од 1941. године. Био је члан Агитпропа Пете пролетерске црногорске ударне бригаде. Погинуо је 13. јуна 1943. године у току битке на Сутјесци.[1][2][3]
Указом Председништва АВНОЈ-а постхумно је 6. јула 1945. одликован Орденом заслуга за народ првог реда.[4]
Био је ожењен Милицом Продановић (1897—1992), са којом је имао троје деце — прерано преминулог сина Зорана, као и ћерке Даницу и Борјану. Ћерка Борјана била је професорка позоришне режије.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ Ћирковић 2009, стр. 421.
- ^ а б в г Енциклопедија Југославије (том шести) 1965.
- ^ Кучан 1996, стр. 518.
- ^ „Службени лист ДФЈ 90/45” (PDF). slvesnik.com.mk. 20. 11. 1945. стр. 974.
Литература
[уреди | уреди извор]- Енциклопедија Југославије (том VI). Београд. 1965.
- Кучан, Виктор (1996). Борци Сутјеске. Београд: „Завод за уџбенике и наставна средства”.
- Ћирковић, Симо (2009). Ко је ко у Недићевој Србији 1941—1944. Београд: „Просвета”.
Комунистички револуционари Београда | ||
|---|---|---|
Истакути чланови Комунистичке партије Југославије и комунистички револуционари из Београда, умрли или убијени у међуратном периоду или погинули у току рата | ||
 | ||
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
