Бомбардовање је артиљеријски или ваздушни ватрени напад на противничке јединице или објекте, са намјером убијања, уништења или неутралисања.

Артиљеријско бомбардовање је дуготрајно и снажно дејство земаљске или бродске артиљерије против насеља или других објеката, да би се рушењем, уништавањем и убијањем бранилац присилио на капитулацију прије него је исцрпио сва средства одбране. Бомбардовање с мора се некад изводи због одмазде или узнемиравања.

Термин артиљеријско бомбардовање се користи и као назив за артиљеријску припрему.

Ваздушно бомбардовање је назив за тучење земаљских или поморских циљева бомбама или ракетама из ваздуха да би се постигло њихово уништење, оштећење или неутралисање. Обухвата технику лета и избацивања бомби под разним летним условима. У ширем смислу под бомбардовање из ваздуха се убраја и дјеловање бомбардерске авијације и вођених пројектила.

По режиму лета авиона се може вршити из обрушавања, из пропињања, хоризонталног лета и из бришућег лета. По броју кориштених авиона може бити појединачно и групно. По условима видљивости се дијели на дневно, ноћно и под сложеним метеоролошким условима. Према врсти циља је бомбардовање покретних циљева, бомбардовање непокретних циљева, циљева на површини, под водом и у ваздуху. По типу бомбе може бити бомбардовање обичним и бомбардовање специјалним и вођеним ваздухопловним бомбама.

Техника бомбардовања је назив за маневар авиона и поступке при вршењу напада и послије њега. Обухватају приближавање циљу, борбени налет и одлазак са циља. Ова три дијела се још зову маневар над циљем.

Бомбардерска припрема је дио опште припреме летачких задатака и укључује и бомбардерски прорачун.

• Бомбардерска авијација
• Бомбардерски авион
• НАТО бомбардовање СРЈ

• Војна енциклопедија, Београд, 1970., књига прва, pp. 701 до 712.