Бологовски рејон
| Бологовски рејон Бологовский район | |
|---|---|
 | |
 | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Централни |
| Административни субјект |  Тверска област |
| Админ. центар | Бологоје |
| Статус | општински рејон |
| Оснивање | 1927. |
| Површина | 2.281 km2 |
| Становништво | 2014. |
| — број ст. | 36.257 |
| — густина ст. | 15,9 ст./km2 |
| Временска зона | UTC+3 |
| Регистарске таблице | 69 |
| Позивни број | +7 48238 |
| Званични веб-сајт | |
.png)
.gif)
Бологовски рејон (рус. Бологовский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон на северу Тверске области, у европском делу Руске Федерације.
Административни центар рејона је град Бологоје. Према проценама националне статистичке службе Русије за 2014. на територији рејона је живело 36.257 становника или у просеку око 15,89 ст/км².
Географија
[уреди | уреди извор]Бологовски рејон се налази на северу Тверске области и обухвата територију површине 2.281 км². На северу и западу граничи се са рејонима Новгородске области, док остале границе чине три општинска рејона Тверске области. То су Удомљански рејон на истоку, Вишњеволочки на југоистоку и Фировски рејон на југу. На западу уз границу са Новгородском облашћу налази се засебан градски округ затвореног града Озјорни.
Територија Бологовског рејона налази се на источним деловима Валдајског побрђа и у целости је карактерише брдовит и благо заталасан рељеф. Највиша тачка рејона лежи на надморској висини од 222 метра. Цела рејонска територија припада сливном подручју реке Мсте (једна од најважнијих притока језера Иљмењ) и њене притоке Березајке, односно басену Балтичког мора. Важнији водотоци су још и Валдајка (притока Березајке) и Шлина (притока реке Цна, такође део басена реке Мсте).
Баш као и цео Валдајско побрђе тако је и територија Бологовског рејона позната по бројним језерима, од којих су највећа Кафтино (32,4 км²) и Пирос (30,9 км²). Уз реку Мсту налазе се бројне мртваје од којих је најпознатије Дуго језеро.
Под шумама је око 40% рејонске територије, а доминирају четинарске и мешовите шуме. Око 7% територије отпада на мочварна подручја и тресаве.
Историја
[уреди | уреди извор]Претеча савременог општинског рејона био је Бологовски округ Новгородског покрајинског извршног одбора основан 7. јуна 1918. године. У његове границе ушло је неколико парохија Валдајског округа некадашње Новгородске губерније. Округ је распуштен већ наредне године, а поново је успостављен 1927. као општински рејон у границама тадашњег Боровичког округа Лењинградске области. Године 1930. укинути су окрузи као јединице локалне самоуправе, а Бологојски рејон долази под директну управу обласне администрације. У границама Калињинске области (данас Тверска област) Бологовски рејон се налази од њеног оснивања 29. јануара 1935. године.
Демографија и административна подела
[уреди | уреди извор]Према подацима пописа становништва из 2010. на територији рејона су живела укупно 38.557 становника,[1] док је према процени из 2014. ту живело 36.257 становника, или у просеку 15,89 ст/км².[2] Од тог броја око 60% популације живи у административном центру рејона граду Бологоје.
| 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| --- | --- | --- | 32.790[3] | 18.757[4] | 38.557[1] | 36.257** |
Напомена: * не рачунајући градско становништво Бологоја; ** према процени националне статистичке службе.
На подручју рејона постоји укупно 158 насељених местаподељених у две градске и 9 сеоских општина. Статус града има административни центар Бологоје, док насеље Куженкино има административни статус варошице.
Саобраћај
[уреди | уреди извор]Бологовски рејон је заједно са градом Бологоје једдно од најважнијих железничких чворишта у Тверској области. Преко територије рејона пролази важна национална железница на релацији Москва–Санкт Петербург, а од града Бологоја се одвајају правци Бологоје—Осташков—Великије Луки, Бологоје—Валдај—Стараја Руса—Псков, Бологоје—Сонково.
Преко територије рејона пролази и деоница аутопута од националног значаја М10 који директно повезује Москву и Санкт Петербург, преко Твера и Великог Новгорода.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)}-
- ^ -{Оценка численности постоянного населения Тверской области на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (23. мај 2014)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Службена веб страница
- Детаљнија мапа рејона
- Територија рејона на старим и савременим картама (упоредни приказ)[мртва веза]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
