Богорија
Језеро Богорија
Координате	0° 12′ 42″ С; 36° 07′ 50″ И / 0.2116086° С; 36.130624° И / 0.2116086; 36.130624 0° 12′ 42″ С; 36° 07′ 50″ И / 0.2116086° С; 36.130624° И / 0.2116086; 36.130624
Тип	слано језеро
Земље басена	Кенија
Макс. дужина	34 km
Макс. ширина	3,5 km
Површина	33 km2
Прос. дубина	5 m
Макс. дубина	9 m
Над. висина	990 m
Богорија
Водена површина на Викимедијиној остави

Богорија је слано језеро у Великој раседној долини, у вулканском подручју северно од Екватора у Кенији. Налази се 120 km северно од града Накуру и 240 km северно од Најробија. Познато је по великом броју алги које привлаче милионе фламингоса. Под заштитом је још од 1973. године, Рамсарска конвенција га је заштитила 2001, а 2011. године је уписано на УНЕСКО-ву светску баштину у Африци заједно са другим повезаним плитким кенијским језерима Велике раседне долине (Елментејта и Накуру).^[1][2][3][4]

Језеро је алкално и богато натријумом. Просечна дубина је од 5 m. Достиже pH од 10,5 са високим садржајем растопљене соли (двоструко вишим него у морској води). Налази се у Великој раседној долини и заједно са друга два повезана плитка језера представља једну целину уписану у УНЕСКО-ву светску баштину. Ова три језера су пресудни део једног од највећих миграторних путева на свету, пружајући зимски дом за више од 100 миграторних врста птица.^[5] На северу језера се налази мочвара Кесубо, а на истоку литице Сирако који заједно са језером чине Национални парк језера Богорија. Језеро добија воду само из топлих извора и река Сандаи и Емсос, али нема отицања воде из језера. Пошто нема отицања ниво језера се регулише падавинама, рекама и топлим изворима. Богато је модро-зеленим алгама (Spirulina platensis) и другим микроорганизмима које су главни извор хране за мање фламингосе који могу да достигну број од пола милиона јединки, па чак и до 2 милиона јединки. Половина популације малих фламингоса обитава на језеру Богорија. Обиље хране погодује да ту буде настањено чак 135 врста птица и самим тим представља орнитолошки рај. У самом језеру и око њега су многобројни топли извори са мноштвом гејзира. На неколико локација се може видети одједном на десетине гејзира.^[6]

Око језера Богорија налази се око 200 врелих извора са температуром воде од 39 до 98,5 °C. Скоро сви ови извори су веома близу језера или - чак и у језеру. Топли извори имају висок садржај угљен-диоксида, тако да врло бурно кључају. Сви гејзири су ниско лоцирани. Скоро су у нивоу језера или чак испод њега. Због промена нивоа језера, неки гејзири су преплављени и заустављају своју активност, али неки други почињу експлодирати. Целе колоније специфичних микроорганизама повезане су са овим врелим изворима и гејзирима.^[6]

Када се поремети еколошка равнотежа језера Накуру, језеро Богорија постаје омиљено место за исхрану и гнежђење мањих фламингоса. Нарочито су важна мочварна подручја за многе угрожене птичје врсте. Биодиверзитет птичјих врста је изузетан и ово је важно место за подршку угроженим врстама.^[7] Ту живи и преко 300 врста водених птица. Нарочито је важно за северне миграторске водене врсте птица.^[8]

Око језера су шуме акације (Acacia Salvadora), предели обрасли густом травом, а у мочварним деловима су жбунови папируса.^[7] Доминира Sporobolus spicatus и Sporobolus laevigatus, познате и као слане траве које припадају халофитама.^[8]

Највеђи је број мањих фламингоса који чак чине половину светске популације. Ту се још налезе и велика чапља, афрички орао рибар (Haliaeetus vocifer), афрички црни орао (Aquila verreauxii) и црно-бели водомар (Ceryle rudis). Ту живе и сисари: Ротшилдова жирафа, црни носорог, лав, гепард, дивљи пас, велики куду (Tragelaphus strepsiceros), биво као и многи мали сисари. Велики куду или шумска антилопа је угрожена врста и налази се у црвеној књизи фауне IUCN.^[1]

Туризам је изузетно развијен, као и посматрање птица. Организују се и туре сафарија дуж целог националног парка.^[8]

• Накуру
• Елментејта

• Bettinetti, R., Quadroni, S., Crosa, G., Harper, D., Dickie, J., Kyalo, M., . . . Galassi, S. (2011). A Preliminary Evaluation of the DDT Contamination of Sediments in Lakes Natron and Bogoria (Eastern Rift Valley, Africa). Ambio, 40(4), 341-350. Retrieved from http://www.jstor.org/stable/41417289
• Nanson, A. (2002). Bogoria. Interdisciplinary Studies in Literature and Environment, 9(2), 219-223. Retrieved from http://www.jstor.org/stable/44087570
• Melack, J., Kilham, P., & Fisher, T. (1982). Responses of Phytoplankton to Experimental Fertilization with Ammonium and Phosphate in an African Soda Lake. Oecologia, 52(3), 321-326. Retrieved from http://www.jstor.org/stable/4216621
• Simmons, R. E. (2000). „Declines and Movements of Lesser Flamingos in Africa”. Waterbirds: The International Journal of Waterbird Biology. 23: 40—46. JSTOR 1522145. doi:10.2307/1522145. 
• Tuite, Christopher H. (2000). „The Distribution and Density of Lesser Flamingos in East Africa in Relation to Food Availability and Productivity”. Waterbirds: The International Journal of Waterbird Biology. 23: 52—63. JSTOR 1522147. doi:10.2307/1522147. 
• Tuite, C. H. (1979). „Population Size, Distribution and Biomass Density of the Lesser Flamingo in the Eastern Rift Valley, 1974-76”. Journal of Applied Ecology. 16 (3): 765—775. JSTOR 2402852. doi:10.2307/2402852. 
• Kennedy, A. (2014). The geography of Kenya’s Rift Valley. In Birds of Kenya's Rift Valley (pp. 13–22). Princeton, New Jersey: Princeton University Press. Retrieved from http://www.jstor.org/stable/j.ctt5vjvh6.4
• Johnson, Alan R. (2000). „Flamingo Specialist Group: Past, Present, and Future Activities”. Waterbirds: The International Journal of Waterbird Biology. 23: 200—205. JSTOR 1522166. doi:10.2307/1522166. 

Богорија на Викимедијиној остави.

• Језеро Богорија
• Језеро Богорија са гејзирима
• Камповање на језеру Богорија Архивирано на сајту Wayback Machine (10. децембар 2017)
• Сафари у Кенији