Бета-лактамски антибиотици (β-лактамски антибиотици) су велика група антибиотика која у својој молекуларној структури садржи бета-лактамски прстен.^[1] Осим сличности у хемијској грађи, β-лактамски антибиотици поседују и истоветни механизам деловања и сличности у фармаколошким и имунолошким карактеристикама.^[2][3]

У групу бета-лактамских антибиотика, спадају следеће подгрупе антибиотика: пеницилини, цефалоспорини, монобактами, карбапенеми и пенеми, инхибитори бета-лактамазе (клавуланска киселина, сулбактам и тазобактам) који имају β-лактамски структуру али им је антибактеријско деловање врло слабо.^[4]

Једињења из групе бета-лактамских антибиотика су у свету најупотребљаванија група антибиотика.^{[5][6][7][8][9][10][11]}

Бета-лактамски антибиотици делују бактероцидно на бактерије тако што инхибирају синтезу пептидогликана а у ћелијскоом зиду бактерије. Ћелијски зид је одговоран за постојаност бактеријске ћелије у различитим условима средине, а нарочито је значајан у спречавању прекомерног бубрења бактерије у хипотоничној средини. Ремећење интрегитета ћелијског зида бактерију чини подложну прекомерном уласку воде, а коначан ефекат јесте, уз нагомилавање прекурсора пептидогликана, бактерицидан. Бактерија пуца, или подлеже лизи, а на дејство бета-лактамских антибиотика најосетљивија је у фази деобе.^[12][4]

Бета-лактамски антибиотици се везују за групу бактеријских протеина карактеристичних по свом афинитету према пеницилину који се због тога називају и пеницилин-везујући протеини — ПВП (енгл. Penicillin-binding protein — PBP).^[13] Бета-лактати-везујући протеине лоцирани су са спољашње стране плазма мембране бактерија и обављају различите ензимске улоге, најчешће понашајући се као транспептидазе, карбоксипептидазе или ендопептидазе.^[14]

Идентификован је низ ПВП, при чему постоје значајне варијације у њиховој сктруктури између појединих бактеријских врста, чиме се објашњава и различита ефикасност бета-лактамских антибиотика против различитих бактерија.^[15][1]

Од фундаменталног значаја за дејство ових антибиотика је иреверзибилна инхибиција транспептидаза. Транспептидазе, током нормалног процеса биосинтезе ћелијског зида, катализују уклањање једног остатка D-аланина из пептида везаног за N-ацетилмураминску киселину што омогућава реакцију преосталог терминалног D-аланина са пентаглицинским остатком оближњег пептида. На овај начин се формирају унакрсне пептидне везе неопходне за стабилност ћелијског зида.^[16]

Бета лактамски антибиотици су индиковани за профилаксу и лечење инфекција изазваних осетљивим микроорганизмима на ове лекове.^[17] Начелно, β-лактамски антибиотици делују само против грам-позитивних бактерије, али њихов непрестани развој продужио им је и побољшао спектар антибиотиских активниности и против различитих грам-негативних микроорганизама, што је повећало корисност β-лактамских антибиотика.^[18][3]

Осим регулационих мера,^[23] потребно је да здравство уложи додатне напоре у едукацији лекара ради афирмације правилног приступа прописивању и примени бета-лактамских антибиотика.

Бета-лактамаски инхибитори иако су занемарљиви показују антимикробну активност и садрже β-лактамски прстен. Њихов једини циљ је да спрече инактивацију β-лактамских антибиотика везивањем за бета-лактамазе, и као такви, они се комбинују заједно са β-лактамским антибиотицима.^[1]

• Цефалоспорини
• Пеницилин
• Њу Делхи метало-бета-лактамаза

• Patrick, Graham L. (2005). An Introduction to Medicinal Chemistry (3. изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-927500-7. 
• Група аутора, редактор Швабић-Влаховић, Милена (2005). Медицинска бактериологија. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0746-1. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Rossi S, ур. (2004). AMH 2004: Australian Medicines Handbook 2004. Adelaide: Australian Medicines Handbook. ISBN 978-0-9578521-4-3. 

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).