Рачунарски „баг” је популарни назив за грешку у рачунарском програму или, рјеђе, самом рачунару. Термин долази од енглеске ријечи bug („буба”, „инсект”) и почео се шире користити од настанка дигиталних рачунара 1940-их година.

Багови настају при процесу писања рачунарских програма, у којем се дешавају различите грешке узроковане људима који их пишу. Пошто рачунари имају ограничене (или никакве) могућности провјере људског кода, долази до испољавања грешака при самом раду програма.

При контроли процеса или машина, багови могу бити скупи, а понекад и смртоносни.

Познатији случајеви ралунарских багова укључују пропаст сателита Маринер I (1961), рендген машине које су изазвале смрт људи због превелике дозе зрачења (1980-е), експлозија ракете Аријане 5 (1996) и друге. Познати фиктивни баг је овјековјечен у филму Одисеја у свемиру 2001, гдје рачунар ХАЛ 9000, почиње да убија чланове посаде свемирског брода Откриће.

• Дељење са нулом
• Губитак прецизности због заокруживања

• Бесконачна петља
• Бесконачна рекурзија

• Коришћење погрешног оператора, на пример оператора доделе вредности уместо оператора поређења једнакости

• Дереференцирање NULL показивача
• Коришћење неиницијализоване променљиве
• Приступ недозвољеном подручју меморије (segmentation fault)
• Предубока рекурзија, која иако логички валидна има за последицу препуњавање стека

• The New York Times Guide to Essential Knowledge. ISBN 9780-312-31367-8. стр. 660.

• Колекција програмских грешака
• Рачунарски инциденти са комерцијалним авионима
• Истрага о несретним случајевима са прекораченим рендгенским дозама уређаја Therac-25
• Смрт због грешке у програму
• Програмске хорор приче
• Слика првог рачунарског бага Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јануар 2015)
• Најгоре програмерске грешке у историји Архивирано на сајту Wayback Machine (17. мај 2008)