БМП-3
| БМП-3 | |
|---|---|
|
| |
| Основне карактеристике | |
| Земља порекла |  СССР  Русија
|
| Намена | борбено возило пешадије |
| Произвођач | завод Курганмаш |
| Почетак производње | крајем 1980-их |
| Уведен у употребу | 1990 |
| Први корисник | СССР
|
| Број примерака | више од 1.000 |
| Брзина на путу | 70 km/h |
| Досег | 600 km |
| Димензије и маса | |
| Дужина | 7,14 m |
| Ширина | 3,20 m |
| Висина | 2,40 m |
| Опрема | |
| Главно наоружање | топ 2A70 100мм аутоматски топ 2А72 30 mm ПО ракете 9М117 Бастион |
| Споредно наоружање | митраљез 2 × 7,62 mm митраљез 1 × 5,45 mm бацач граната 1 x 40 mm |
| Оклоп | 35 mm |
| Мотор | УТД-29М |
| Снага (КС) | 500 КС |
| Посада | |
| Посада | 3 + 7 (+2 додатна седишта) |
БМП-3 је руско амфибијско борбено возило пешадије, које је директни наседник БМП-1 и БМП-2. Уведено је у наоружање совјетске војске 1990. године, када је први пут и приказано у јавности. Возило се креће помоћу гусеница и развијено је да напада оклопљене циљеве на земљи и у ваздуху. Најефикасније дејствује у мировању, али може да врши дејства и док се креће или плови.[1]
Наоружање
[уреди | уреди извор]Главно оружје БМП-3 је полуаутоматски топ 2А70 од 100мм, који се може користити за испаљивање граната ФРАГ или навођених антитенковских ракета 3УБК10. Домет гранате је 4.000 метара, а почетна брзина је 250 m/s. У аутоматски пуњач се може ставити 22 гранате, док се борбени комплет чини четрдесет граната. Брзина паљбе је 10 граната у минуту.
Возило користи и вођене ракете 9М117 Бастион (НАТО ознака АТ-10 Стабер). Оне се користе против тенкова са реактивним оклопом или хеликоптера у ниском лету. Домет је између 100 и 4.000м.
У споредно наоружање спадају аутоматски топ 2А72 калибра 30 mm, два митраљеза калибра 7,62 mm и један 5,45 mm.[2]
Оклоп
[уреди | уреди извор]БМП-3 може бити опремљен оклопом Арена, чији се систем састоји од детектора мете, радара, рачунара, процесора и заштитне муниције. Систем је аутоматизован: радар преноси податке до рачунара, који одређује количину муниције и контролише испаљивање. Возило такође може бити опремљено и са заштитним системом Штора, који служи за борбу против антитенковског навођеног оружја.
Труп и купола су заштићени оклопом направљеним од легуре алуминијума. Купола је такође заштићена и челичним тракама монтираним на спољашњи део куполе. На бочним странама се налазе монтажно - демонтажне оклопне плоче, а на предњем делу возила се налази заштита у виду дуплог дна.[2]
Контрола ватре и системи за осматрање
[уреди | уреди извор]Контрола ватре се врши аутоматски, али је нишанџија и командир могу пребацити у ручни начин рада. У систем за контролу ватре спадају балистички рачунар 1В539 , електро-механички стабилизатор наоружања 2Е52 и ласерски трагач 1Д16. Место нишанџије је опремљено главним нишаном 1К13-2, који се може користити и за ноћно и дневно осматрање, као и специјалним дневним нишаном ППД-1. Место командира је такође опремљено са два нишана: дневним нишаном 1ПЗ-10 и комбинованим дневно/ноћни нишаном ТКН-3.[2]
Корисници
[уреди | уреди извор]
Азербејџан - 4
Кипар - 43
Грчка - Грчка је 2008. наручила 415 БМП-3М, али је набавка отказана
Индонезија - 17 (+37)
Кувајт - 118- Русија - 693
Јужна Кореја - 60
Шри Ланка - 45
Сирија - непознат број
Украјина - 4
Уједињени Арапски Емирати - 250 за Абу Даби и 402 за Дубаи
Туркменистан - 4
Венецуела - 130 (+ 250-400)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „www.armyrecognition.com - БМП-3”. Архивирано из оригинала 20. 03. 2012. г. Приступљено 11. 05. 2012.
- ^ а б в Војна технологија - БМП-3
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
