Овај чланак је део серије о историји Војводине
Историја Војводине
Праисторија и античко доба Старчевачка култура Ватинска култура Моришко-мокринска група Белегишка култура Дубовачко-жутобрдска група Босутска култура Панонија Доња Панонија Друга Панонија Панонска дијецеза Префектура Илирик
Средњи век Краљевина Гепида Византијска Панонија Куверова област у Срему Земље жупана Бута-ула и Бујле Војводство Салана Војводство Глада Војводство Ахтума Војводство Сермона Тема Сирмијум Сремска жупанија Бачка жупанија Ковинска жупанија Сремска земља Горњи Срем Угрина Чака
16. век Српско царство Јована Ненада Сремско војводство Радослава Челника
Османски период Темишварски пашалук Сремски санџак Сегедински санџак Банатски устанак Лугошка и карансебешка бановина
Хабзбуршки период Војна крајина Тамишки Банат Потиски округ Великокикиндски диштрикт Српска Војводина Војводство Србија и Тамишки Банат Бачко-бодрошка жупанија Сремска жупанија Торонталска жупанија Тамишка жупанија
20. век Банатска република Банат, Бачка и Барања Српско-мађарска република Барања-Баја Сремска област Бачка област Београдска област Подунавска област Дунавска бановина Банат у Другом светском рату Војводина у Народноослободилачкој борби САП Војводина АП Војводина
п р у

Ахтум (у неким изворима бележен и као Ohtum, Achtum или Ajtony - Ајтоњ) је био банатски војвода, односно владар Баната у једанаестом веку, и био је потомак бугарског војводе Глада, који је владао Банатом у деветом веку. Ахтум је био последњи локални владар који се супротставио успостављању непосредне власти Угарске.

О Ахтуму знамо да је био православни хришћанин и савезник Византије, и имао је војску састављену од Кумана, Бугара и Влаха. Ахтум је крштен у Видину као православни хришћанин, али је и после покрштавања имао седам жена. Владао је територијом између река Мориш, Тиса и Дунав и јужних Карпата, на простору који ће касније добити име Банат.

Ахтум је поражен од стране Угарског краљевства у време владавине њеног првог хришћанског владара, краља Стефана I. Датум његовог пораза није тачно утврђен, при чему неки историчари сматрају да се то десило 1028, а други 1002. Према историјској хроници познатој као Gesta Hungarorum, Ахтума је убио војсковођа краља Стефана, Чанад, син Бобуке. После његове смрти, Банат је укључен у састав Мађарског краљевства.

Главни историјски извори који говоре о Ахтуму су Легенда о Светом Герхарду и историјска хроника Gesta Hungarorum, коју је написао будимски свештеник Петер, у време мађарског краља Беле III, на крају 12. века.

• Милан Туторов, Банатска рапсодија - историка Зрењанина и Баната, Нови Сад, 2001.
• Петер Рокаи, Золтан Ђере, Тибор Пал, Александар Касаш, Историја Мађара, Београд, 2002.
• Проф. др Радмило Петровић, Војводина - петнаест миленијума културне историје, Београд, 2003.
• Јован Пејин, Великомађарски каприц, Зрењанин, 2007.
• Душан Белча, Мала историја Вршца, Вршац, 1997.
• Љубица Будаћ, Бегеј Свети Ђурађ - Житиште, Житиште, 2000.
• The Times History of Europe, Times Books, London, 2002.

• Банат
• Историја Војводине
• Историја Србије

• Gesta Hungarorum
• Мапа