Аустријско-турски рат (1787—1791)
| Аустријско-турски рат | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Портрет аустријског маршала Лаудона, освајача Београда | |||||||||
| |||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||
 Хабзбуршка монархија |
 Османско царство | ||||||||
| Команданти и вође | |||||||||
|
Ернст Гидеон фон Лаудон Фридрих Кобургски Томас Брејди |
Селим III Коча Јусуф-паша | ||||||||
Аустријско-турски рат водио се између Хабзбуршке монархије и Османског царства истовремено кад и Руско-турски рат јер је тад аустријски цар Јосиф II био савезник са руском царицом Катарином II.
Историја
[уреди | уреди извор]Аустрија се добро припремила за рат, након склапања руско-аустријског споразума у љето 1781,[1] од тад су у Хрватску и Угарску према османској граници пребачене бројне јединице.
На самом почетку рата аустријске снаге, у бројним колонама продрле су дубоко на териториј Османског царства све до Влашке. Убрзо се ситуација на фронту преокренула и турске снаге преузеле иницијативу, тако да су успјеле одбацити натраг Аустријанаце из Мехадије у Влашкој и повратити Банат до 1789,[1] али рат на два фронта показао се као немогућ задатак, јер су истовремено доживјеле велике поразе у Молдавији гдје је руски фелдмаршал Румјанцев заузео утврде Јаши и Хотин, а кнез Потемкин - након дуге зимске опсаде Очаков у Украјини 1788. Вијест о паду Очакова толико је потресла султана Абдул Хамида да је због тога умро.
Након руског притиска попустила је турска одбрана на западном фронту па су аустријске снаге након тронедељне кампање заузеле Београд 8. октобра 1789,[1] а након тог Крајову и Букурешт (1789).[1] Одмах након тог почеле су закулисне дипломатске игре Велике Британије и Пруске, које су се с једне стране бојале јачања Русије, а са друге стране хтјеле намамити Аустрију у анти-француску коалицију, тако да се Аустрија повукла из рата и пристала на мир.[1] У овом рату се као велики јунак показао Јосип Филип Вукасовић.
Након британског притиска Аустрија је потписала сепаратни Свиштовски мир 4. августа 1791, на основу њега је вратила Османском царству све заузете територије осим тврђаве Хотин са ужом околином,[1] и неких мрвица по Босни[тражи се извор] (Двор на Уни, Дрежник, Петрово Село, Лапац, Срб).
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Пантелић, Душан (1927). Београдски пашалук после Свиштовског мира 1791-1794. Београд: Српска краљевска академија.
- Пантелић, Душан (1930). Кочина крајина. Београд: Српска краљевска академија.
- Пантелић, Душан (1949). Београдски пашалук пред Први српски устанак 1794-1804. Београд: Научна књига.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
