Аристократија
| Део серије о политици | ||||||||||
| Основни облици владавине | ||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Структура моћи | ||||||||||
|
||||||||||
| Извор моћи | ||||||||||
|
||||||||||
| Идеологија моћи | ||||||||||
|
||||||||||
 Политика | ||||||||||
Аристократија је врста владавине коју чине мале привилеговане класе или мањине састављене од оних најбоље квалификованих за управљање.[1] Појам аристократија је значио у старој Грчкој систем владања као „владавину најбољих“. Реч је изведена од две грчке речи – аристос што значи најбоље и кратос што значи владавина.
Грчки филозофи, Платон и Аристотел, под аристократијом су подразумевали систем „владавине најбољих“, морално и интелектуално супериорнијих који, претпоставља се, владају у интересу становништва.[1]Ова врста владавине се разликује од монархије или тираније, олигархије и тимократије, као и од многих врста демократије. Будући да је „најбољи“ вредносна и субјективна категорија, врло је тешко објективно и квалитативно разликовати аристократију од олигархије или тимократије. Пошто монархија такође има и аристократију и пошто се бирају најбољи и у демократским системима, може се рећи да су по дефиницији и у њима присутни елементи аристократије. Из ових разлога, појам аристократија се користи и за означавање система где постоји један виши слој који управља ширим слојем неког друштва. Стога, виши ранг неке владе чини политичка аристократија државе, највиши слој у религији чини аристократију цркве и најбогатији индустријалци и финансијери чине аристократију економског богатства.
У ширем значењу речју аристократија се мисли на богатији слој друштва, на породице и наследнике већ доказаних властодржаца, па и на племство које је остварило различите бенефиције у друштву рецимо кроз јунаштво у ратовима њихових предака.
Кроз историју се сматрало да припадници аристократије не само да имају већа права него други људи, већ тада имају и веће обавезе да се владају пристојно, племенито, узвишено и дарежљиво. Они су често били ступови друштва, и ако је њихово владање било узвишено, тада је и друштво у целини било просперитетно. Вреди и обратно.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 67. ISBN 86-331-2075-5.
Литература
[уреди | уреди извор]
- Bengtsson, Erik, et al. "Aristocratic wealth and inequality in a changing society: Sweden, 1750–1900." Scandinavian Journal of History 44.1 (2019): 27–52. Online
- Cannon, John (1997). History. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-866176-4.
- Liu, Jia. "Study on the Decline of the British Aristocracy from the Perspective of Modernization." 2018 4th International Conference on Economics, Management and Humanities Science (2018). Online
- Schutte, Kimberly. Women, Rank, and Marriage in the British Aristocracy, 1485-2000: An Open Elite? (Springer, 2014).
- Wasson, Ellis. Aristocracy in the Modern World, Palgrave Macmillan, 2006.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
