Алисон дос Сантос
| Алисон дос Сантос | |||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Пуно име | Алисон Брендом Алвеш дос Сантос (Alison Brendom Alves dos Santos) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Надимак | Пиу | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 3. јун 2000. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Место рођења | Сан Жоаким да Бара, Сао Пауло (држава), Бразил | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Држављанство | Бразил | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Висина | 2.00 м | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Маса | 76 кг | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Спортске информације | |||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Спорт | 400 м препоне 400 м | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Клуб | Пињеирос СП (Pinheiros-SP) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Тренер | Фелипе де Сикуеира да Силва (Felipe de Siqueira da Silva) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Достигнућа и титуле | |||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Лични рекорди | 46,29 на 400 м препоне | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
Награде и медаље
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||
Алисон Брендом Алвеш дос Сантос (порт. Alison Brendom Alves dos Santos; Сан Жоаким да Бара, 3. јун 2000.) је бразилски атлетичар специјализован за трку на 400 метара са препонама. Дос Сантос је освајач бронзане медаље са Олимпијских игара 2020. и 2024. и бронзане медаље са Светског првенства 2022.
Рани живот
[уреди | уреди извор]Алисон Брендом Алвеш дос Сантос је рођен од оца Герсона и мајке Суели.[1][2] Алисон је последње од четворо деце. Има три старије сестре: Дриели, Андриели и Анијели.[3] Његови родитељи су се касније развели.[4][5]
Као 10-месечна беба, доживео је несрећу која му је оставила опекотине од уља трећег степена по глави и карактеристичне ожиљке.[6] Док је једног дана био код своје баке Гени, она је загрејала тигањ врелог уља да испече рибу. Алисон је случајно ударио у дршку тигања и она се преврнула, просувши вруће уље по њему. Његова бака је такође добила опекотине и обоје су отишли у болницу. Алисон је четири месеца био хоспитализован. Још увек има видљиве ожиљке на челу, скалпу, лицу, грудима и левој руци. Током тренинга на глави носи капу или шешир како би заштитио кожу од сунца.[7][8][9][10]
Алисон је био стидљив док је растао, делом због ожиљака. Проводио је време сам у својој соби док није почео да се бави спортом.[11][12][13] Као дете опробао се у џудоу. Вежбао је од своје 6. до 14. године.[14] У том периоду је добио надимак Пиу. Убрзо је напустио џудо ради атлетике.[15]
Алисон је почео да се бави атлетиком 2013. у Државној техничкој школи Педро Бадран. Тренирала га је Ана Фиделис.[16][17] У року од неколико месеци, више се није бавио атлетиком из финансијске потребе, већ зато што је заиста уживао и због тога што је стекао пријатеље широм свог града и Бразила.[18] Са 16 година већ се такмичио међу одраслима.[19]
Каријера
[уреди | уреди извор]2018
[уреди | уреди извор]Дос Сантос је освојио бронзану медаљу на Светском првенству за јуниоре 2018.
2019
[уреди | уреди извор]Са само 19 година учествовао је на Пан-америчким играма 2019. одржаним у Лими, Перу, где је победио у трци на 400 метара са препонама, оборио свој лични рекорд и јужноамерички рекорд за јуниоре, са временом 48.45. То је било четврто најбоље време на свету у том тренутку, и тиме се Дос Сантос квалификовао за Олимпијске игре 2020. Убрзо је освојио и злато на 400 м препоне, на Универзијади 2019.[20]
У септембру 2019. Дос Сантос је отишао на Светско првенство у Доху, где је победио у полуфиналу на 400 метара са препонама за 48,35, поново оборио свој лични рекорд и отишао у финале са другим најбољим укупним временом. У финалу је поново оборио лични рекорд, завршио на седмом месту са временом 48,28. Био је на само 0,25 секунди од освајача бронзане медаље.[21] [22]
2021
[уреди | уреди извор]У априлу 2021. поново је оборио свој бразилски рекорд са временом 48,15 у Де Мојну, САД. Алисон је 9. маја 2021. оборио јужноамерички рекорд који је од 2005. припадао панамском атлетичару Бајану Каманију (47,84). Дос Сантос је трчао 47,68 у Калифорнији (САД). 28. маја 2021. поново је оборио јужноамерички рекорд са временом 47,57 у Дохи, на митингу Дијамантске лиге. Време од 47,57 секунди га је тада ставило на 22. место најбржих тркача на 400 метара са препонама свих времена.[23][24] 1. јула 2021. у Дијамантској лиги у Ослу, поново је снизио сопствени јужноамерички рекорд, са временом 47,38. Тада је скочио на 15. место најбржих икада у овој трци.[25] Поправио је овај рекорд на 47,34, три дана касније, победивши на митингу Дијамантске лиге у Стокхолму.[26]
На Олимпијским играма 2020. у Токију Алисон се квалификово у финале трке на 400 метара с препонама, оборивши јужноамерички рекорд са временом 47,31.[27] У финалу је освојио бронзану медаљу и поново оборио јужноамерички рекорд са временом 46,72. Дос Сантос, Вархолм и Бенџамин значајно су поправили своје личне рекорде: Вархолм је спустио светски рекорд за скоро 0,8 секунди (45,94), а Бенџамин је поправио амерички рекорд такође за 0,8 секунди (46,17). Овај трка је била најјача у историји трке на 400 метара са препонама, са три освајача олимпијских медаља која су истрчали три најбоља времена у историји такмичења, и сви су надмашили стари светски рекорд Кевина Јанга (који је трајао скоро 30 година и пао је само месец дана пред Олимпијске игре).[28][29][30]
2022
[уреди | уреди извор]У мају 2022. Дос Сантос је победио на митингу Дијамантске лиге у Дохи са временом 47,24.[31] У јуну 2022. победио је на митингу Дијамантске лиге са временом 46,80.[32]
19. јула 2022, на Светском првенству 2022. у Јуџину, оборио је рекорд Јужне Америке и рекорд Светског првенства у трци на 400 метара са препонама са временом 46,29, поставши светски шампион, победивши Вархолма и Бенџамина. Било је то прво мушко злато у историји Бразила на Светском првенству у атлетици. Постао је тек други Бразилац у историји који је постао светски шампион у атлетици на отвореном. Прва је била скакачица с мотком Фабиана Мурер једанаест година раније у Даегуу у Јужној Кореји.[33][34][35][36][37]
2023
[уреди | уреди извор]Дос Сантос је 14. фебруара 2023. године подвргнут операцији колена након тешке повреде. Добио је пукотину у менискусу десног колена која је могла да се исправи само операцијом.[38] [39] Очекивало се да ће период његовог опоравка трајати између 8 и 12 недеља.[40] [41] У августу је уследило Светско првенство 2023. у Будимпешти. Дос Сантос се пласирао у полуфинале где је завршио други са временом 47,38. Током финала је закачио две препоне и завршио на петом месту са временом 48,10.[42]
2024
[уреди | уреди извор]10. маја на митингу Дијамантске лиге у Дохи победио је са временом 46,86 с, оборивши рекорд лиге.[43] 31. маја 2024. на митингу Дијамантске лиге у Ослу, победио је Вархолма на 400 метара са препонама, истрчавши време 46,63.[44]
На Олимпијским играма у Паризу Дос Сантос је освојио бронзану медаљу са временом 47,26 с.[45]
Достигнућа
[уреди | уреди извор]Лични рекорди
[уреди | уреди извор]- 400 м с препонама: 46,29 – Јуџин, САД, 19. јул 2022. (јужноамерички рекорд)
- 400 м: 44,54 – Волнат, САД, 16. април 2022.
- 4 × 400 м штафета: 3:02,99 – Гејнсвил, САД, 30. март 2024.
Међународна такмичења
[уреди | уреди извор]| Година | Такмичење | Место | Позиција | Дисциплина | Резултат | Белешка |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 2017 | Светско првенство за млађе јуниоре | Најроби, Кенија | 5. | 400 м препоне | 53.98 | |
| 1. | 4 × 400 м мешовита штафета | 3:21.71 | ||||
| 2018 | Светско првенство за јуниоре | Тампере, Финска | 3. | 400 м препоне | 49.78 | |
| Првенство Јужне Америке за млађе сениоре | Куенка, Еквадор | 2. | 400 м | 45.97 | ||
| 1. | 400 м препоне | 50.56 | ||||
| 2. | 4 × 400 м | 3:09.90 | ||||
| 2019 | Првенство Јужне Америке | Лима, Перу | 1. | 400 м препоне | 49.88 | |
| 2. | 4 × 400 м | 3:04.13 | ||||
| Првенство Јужне Америке за јуниоре | Кали, Колумбија | 1. | 400 м | 45.78 | Рекорд шампионата | |
| Универзијада | Напуљ, Италија | 1. | 400 м препоне | 48.57 | Рекорд Јужне Америке за јуниоре | |
| Пан-Америчке игре | Сан Хосе, Костарика | 1. | 400 м препоне | 48.49 | Рекорд Јужне Америке за јуниоре | |
| Пан-Америчке игре | Лима, Перу | 1. | 400 м препоне | 48.45 | Рекорд Јужне Америке за јуниоре | |
| Светско првенство | Доха, Катар | 7. | 400 м препоне | 48.28 | Рекорд Јужне Америке | |
| 2021 | Светско првенство у тркама штафета | Хожов, Пољска | 2. | 4 × 400 м мешовита штафета | 3:17.54 | |
| Олимпијске игре | Токио, Јапан | 3. | 400 м препоне | 46.72 | Рекорд Јужне Америке | |
| 2022 | Светско првенство | Јуџин, САД | 1. | 400 м препоне | 46.29 | РСП Рекорд Јужне Америке |
| 2023 | Светско првенство | Будимпешта, Мађарска | 5. | 400 м препоне | 48.10 | |
| 2024 | Олимпијске игре | Париз, Француска | 3. | 400 м препоне | 47.26 |
Види још
[уреди | уреди извор]- Освајачи олимпијских медаља у атлетици — 400 метара препоне за мушкарце
- Победници светских првенстава у атлетици на отвореном — 400 метара препоне за мушкарце
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Mãe de Alison dos Santos diz que atletismo o ajudou a vencer timidez”. UOL (на језику: португалски). 3. 8. 2021. Приступљено 2023-09-27.
- ^ Webrun, Redação (2021-08-03). „Alison dos Santos faz história e conquista o bronze nos Jogos de Tóquio”. Webrun | Corrida, saúde, qualidade de vida (на језику: португалски). Приступљено 2023-09-29.
- ^ Rossi, André (2021-08-03). „'Agora sou um medalhista olímpico, inicia outra etapa da vida', afirma Piu”. Olimpíada Todo Dia (на језику: португалски). Приступљено 2023-09-29.
- ^ Gabriel, João; Santos, Bruno (2021-08-04). „Na infância, Alison dos Santos era 'Teco' e teve de superar timidez para entrar no atletismo”. Folha de S.Paulo (на језику: португалски). Приступљено 2023-09-27.
- ^ Gabriel, João; Santos, Bruno (2021-08-05). „As A Child, Alison dos Santos Had to Overcome His Shyness to Enter Athletics”. Folha de S.Paulo (на језику: енглески). Приступљено 2023-09-27.
- ^ Vecchioli, Demétrio (8. 8. 2019). „Aposta do atletismo Alison Santos e ouro nos 400m com barreira com folga”. UOL Esporte (на језику: португалски). Приступљено 23. 8. 2019.
- ^ Gabriel, João; Santos, Bruno (2021-08-04). „Na infância, Alison dos Santos era 'Teco' e teve de superar timidez para entrar no atletismo”. Folha de S.Paulo (на језику: португалски). Приступљено 2023-09-27.
- ^ Gabriel, João; Santos, Bruno (2021-08-05). „As A Child, Alison dos Santos Had to Overcome His Shyness to Enter Athletics”. Folha de S.Paulo (на језику: енглески). Приступљено 2023-09-27.
- ^ Mulkeen, Jon (2. 1. 2020). „Dos Santos - clearing barriers to pave the way for future stars | FEATURE | World Athletics”. World Athletics. Приступљено 2023-09-27.
- ^ Dennehy, Cathal (23. 8. 2022). „Now established among world elite, Dos Santos relishes first season as a senior | FEATURES | World Athletics”. World Athletics. Приступљено 2023-09-27.
- ^ „Mãe de Alison dos Santos diz que atletismo o ajudou a vencer timidez”. UOL (на језику: португалски). 3. 8. 2021. Приступљено 2023-09-27.
- ^ Gabriel, João; Santos, Bruno (2021-08-05). „As A Child, Alison dos Santos Had to Overcome His Shyness to Enter Athletics”. Folha de S.Paulo (на језику: енглески). Приступљено 2023-09-27.
- ^ Watta, Evelyn (9. 3. 2022). „Olympic bronze medallist Alison dos Santos: "We are not seeing history, we are making history."”. Olympics.
- ^ Mulkeen, Jon (2. 1. 2020). „Dos Santos - clearing barriers to pave the way for future stars | FEATURE | World Athletics”. World Athletics. Приступљено 2023-09-27.
- ^ „Conheça Alison dos Santos, vítima de acidente doméstico aos 10 meses, e medalha de bronze em Tóquio”. Terra (на језику: португалски). 2. 8. 2021. Приступљено 18. 5. 2022.
- ^ Dennehy, Cathal (23. 8. 2022). „Now established among world elite, Dos Santos relishes first season as a senior | FEATURES | World Athletics”. World Athletics. Приступљено 2023-09-27.
- ^ Watta, Evelyn (9. 3. 2022). „Olympic bronze medallist Alison dos Santos: "We are not seeing history, we are making history."”. Olympics.
- ^ Mulkeen, Jon (2. 1. 2020). „Dos Santos - clearing barriers to pave the way for future stars | FEATURE | World Athletics”. World Athletics. Приступљено 2023-09-27.
- ^ „Conheça Alison dos Santos, vítima de acidente doméstico aos 10 meses, e medalha de bronze em Tóquio”. Terra (на језику: португалски). 2. 8. 2021. Приступљено 18. 5. 2022.
- ^ Merguizo, Marcel (8. 8. 2019). „Alison dos Santos conquista medalha de ouro nos 400m com barreira com melhor marca da carreira”. Globo Esporte (на језику: португалски).
- ^ Dilascio, Flávio; Roseguini, Guilherme; Dillon, Lorena (28. 9. 2019). „Paulo André para na semifinal, e Christian Coleman é campeão mundial dos 100m em Doha”. Globo Esporte (на језику: португалски).
- ^ Dilascio, Flávio; Roseguini, Guilherme; Dillon, Lorena (30. 9. 2019). „Revelação do Mundial, Alison Brendom faz melhor tempo da vida e fica em 7º em final em Doha”. Globo Esporte (на језику: португалски).
- ^ „Alison Santos quebra recorde e é 2º nos 400m com barreiras em Doha”. Globo Esporte (на језику: португалски). 28. 5. 2021.
- ^ „Alison dos Santos bate recorde sul-americano dos 400m com barreiras”. Globo Esporte (на језику: португалски). 9. 5. 2021.
- ^ „Warholm quebra recorde mundial, e Alison é 2º com recorde sul-americano”. Globo Esporte (на језику: португалски). 1. 7. 2021.
- ^ „Alison dos Santos vence e bate recorde sul-americano nos 400m com barreira na Diamond League”. Globo Esporte (на језику: португалски). 4. 7. 2021.
- ^ Conde, Paulo Roberto (1. 8. 2021). „Alison dos Santos vai à final dos 400m com barreiras; Paulo André fica fora de decisão dos 100m rasos”. Globo Esporte (на језику: португалски).
- ^ Dilascio, Flávio; Conde, Paulo Roberto (3. 8. 2021). „Saiba quem é o medalhista olímpico Alison dos Santos, mais conhecido como "Piu"”. Globo Esporte (на језику: португалски).
- ^ Conde, Paulo Roberto (3. 8. 2021). „Alison dos Santos conquista bronze nos 400m com barreiras nas Olimpíadas de Tóquio”. Globo Esporte (на језику: португалски).
- ^ „Warholm smashes world 400m hurdles record with incredible 45.94 run in Tokyo”. World Athletics. 3. 8. 2021.
- ^ „Alison dos Santos conquista ouro na Diamond League”. Globo Esporte (на језику: португалски). 13. 5. 2022.
- ^ „Hurdles records for Dos Santos and Bol”. World Athletics. 30. 6. 2022.
- ^ RESULTS - 400 Metres Hurdles Men - Final
- ^ Alison dos Santos é campeão mundial dos 400m com barreira
- ^ Brazil's dos Santos wins 400m hurdles world final, Warholm denied
- ^ Alison Piu é campeão mundial nos 400m com barreiras em conquista inédita
- ^ Alison dos Santos sets 400m hurdles World Championships record as Warholm fades in final
- ^ „Alison dos Santos passa por cirurgia e já inicia fisioterapia nesta terça”. Comitê Olímpico do Brasil. 14. 2. 2023. Приступљено 27. 9. 2023.
- ^ Philip (8. 2. 2023). „Alison dos Santos suffers knee injury and will undergo surgery - News Bulletin 247”. New Bulletin 247 (на језику: енглески). Приступљено 2023-09-27.
- ^ Zalcman, Fernanda (3. 5. 2023). „Alison dos Santos: qual estado da recuperação e sua previsão de retorno”. Olympics. Приступљено 27. 9. 2023.
- ^ „Medallista olímpico brasileño Alison dos Santos al quirófano por grave lesión”. SWI swissinfo.ch (на језику: шпански). 2023-02-08. Приступљено 2023-09-27.
- ^ Após bater em duas barreiras, Alison dos Santos fica em quinto lugar no Mundial de Atletismo
- ^ Alison dos Santos vence e quebra recorde na Diamond League
- ^ Alison dos Santos torna-se líder do ranking
- ^ „Fifth time's the charm as Benjamin takes Olympic 400m hurdles gold in Paris | News | Paris 24 | Olympic Games”. worldathletics.org. Приступљено 2024-08-29.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Снимак победе Алисона дос Сантоса у финалу трке на 400 метара са препонама на Светском првенству у Јуџину 2022.
- Алисон дос Сантос на сајту IAAF (на језику: енглески)
- Алисон дос Сантос на сајту Olympedia.org
- Алисон дос Сантос на сајту Olympics.com
- Алисон дос Сантонс на сајту Олимпијских игара у Паризу 2024.
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
