Алесандро Алтобели
Алесандро Алтобели 1982. године
Лични подаци
Датум рођења	(1955-11-28)28. новембар 1955. (68 год.)
Место рођења	Сонино, Италија
Позиција	Нападач
Сениорска каријера
Године	Клуб	Наст.	(Гол)
1973–1974 1974–1977 1977–1988 1988–1989 1989–1990	Латина Бреша Интер Милано Јувентус Бреша	28 76 317 20 32	(7) (26) (128) (4) (7)
Репрезентативна каријера
1980—1988	Италија	61	(25)
Награде фудбал Светско првенство 1982. Шпанија Италија

Алесандро Алтобели (итал. Alessandro Altobelli; Сонино, 28. новембар 1955) бивши је италијански фудбалер.

На почетку фудбалске каријере наступао је за Латину у Серији Ц и за Брешу у Серији Б. Затим је 1977. године потписао за милански Интер који је играо у Серији А. За Интер је одиграо укупно 466 утакмица и постигао 209 голова (128 у Серији А). Много је допринео освајању титуле државног првака 1980. године (постигао је 15 голова), а такође је помогао Интеру да освоји два трофеја у Купу Италије 1978. и 1982. године. Био је најбољи стрелац купа у издању 1982. године, са 9 голова. Алтобели је био и најбољи стрелац у Купу победника купова 1978/79, са 7 голова,^[1] чиме је допринео да Интер дође до четвртфинала. После боравка у Интеру, одиграо је једну сезону за Јувентус у сезони 1987/88, а играчку каријеру је завршио у дресу Бреше у Серији Б, током сезоне 1989/90.^[2][3][4]

За репрезентацију Италије одиграо је 61 утакмицу између 1980. и 1988, постигао је 25 голова, а налази се на шестом месту листе стрелаца репрезентације Италије.^[5] Најпознатији је по томе што је дао трећи гол за Италију у финалу Светског првенства 1982. године, који је Италија освојила победом од 3:1 против Западне Немачке.^[5] Ушао је у игру са клупе у седмом минуту игре и заменио повређеног Франческа Грацијанија, постао је тако други играч који је као замена дао гол у финалу Светског купа (после Дика Нанинге 1978, још су то урадили Руди Фелер и Марио Геце 1986. и 2014. године). Алтобели је играо на Европском првенству 1980, Италија је завршила такмичење на четвртом месту. Учествовао је на Светском првенству 1986. године, постигао је 4 гола, али ипак то није било довољно да се спречи елиминација репрезентације у шеснаестини финала. Последње такмичење на ком је наступио у дресу репрезентације било је на Европском првенству 1988. у Западној Немачкој, где је био капитен тима.^{[2][3][6][7][8]}

Ради као спортски консултант на каналу beIN Sports. Био је консултант аналитичар и за телевизију Ал Џазира.^[9] Након фудбалске каријере накратко је био ангажован у политици,^[10] а радио је и као спортски директор Падове и као скаут Интера.^[11]

Интер

• Првенство Италије (1) : 1979/80.
• Куп Италије (2) : 1977/78, 1981/82.

Италија

• Светско првенство (1) : 1982.

• Најбољи стрелац купа победника купова (1) : 1978/79.
• Најбољи стрелац купа Италије (1) : 1981/82.

• Званични сајт