Александар III Александрович
Александар III
Лични подаци
Датум рођења	(1845-03-10)10. март 1845.
Место рођења	Санкт Петербург, Руска Империја
Датум смрти	1. новембар 1894.(1894-11-01) (49 год.)
Место смрти	Ливадија, Руска Империја
Породица
Супружник	Марија Фјодоровна
Потомство	Николај II Александрович, Grand Duke Alexander Alexandrovich of Russia, Grand Duke George Alexandrovich of Russia, Ксенија Александровна, Михаил Александрович, Олга Александровна
Родитељи	Александар II Николајевич Марија Александровна
Династија	Романов
император сверуски, краљ Пољске и велики кнез Финске
Период	1881—1894.
Претходник	Александар II Николајевич
Наследник	Николај II Александрович
Чин	генерал коњице, генерал-ађутант

Александар III Александрович (рус. Александр III Александрович; Санкт Петербург, 10. март 1845 — Ливадија, 1. новембар 1894) био је руски император од 1881. до 1894. године.^[1]

Александар је био син и наследник руског цара Александра II^[1] (1855—1881, *1818), из династије Романов и Марије од Хесена и Рајне (1824—1880).

Смрт Александра II ни у чему није променила политику царства. У последњој декади 19. века настало је знатно погоршање односа између Немачке и Русије, која се тада приближила Француској склапајући са њом војни савез у случају напада Немаца.

Александар III Александрович је био велики владар. Водио је политику јачања Русије и супротстављао се унутрашњим непријатељима и папским прозелитима.

Цар Александар III Александрович је умро 1894. године. Наследник Николај II Александрович (1894—1917) је наставио политику свог оца.^{[тражи се извор]}

Александар је имао старијег брата Николаја (1843—1865) који је био престолонаследник и који се у лето 1864. заручио са принцезом Маријом—Дагмар од Данске (1847—1928). На самртној постељи Николај је своју вереницу уступио 2 године млађем брату Александру, будућем цару. Марија је била ћерка данског краља Кристијана IX (1818—1906) и његове жене Лујзе од Хесе—Касела (1817—1898).

У Русији је била позната као Марија Фјодоровна. Александар и Марија су венчани 9. новембра 1866. године.

име	слика	датум рођења	датум смрти
Марија Фјодоровна		26. новембар 1847.	13. октобар 1928.

име	слика	датум рођења	датум смрти	супружник
Николај II Александрович		18. мај 1868.	17. јул 1918.	Александра Фјодоровна
Александар Александрович		7. јун 1869.	2. мај 1870.	умро у детињству од менингитиса
Ђорђе Александрович		9. мај 1871.	9. август 1899.	Принцеза из грузијске династије Накашидзе, (непризнат брак);
Ксенија Александровна		6. април 1875.	20. април 1960.	Александар Михаилович
Михаил Александрович		4. децембар 1878.	13. јун 1918.	Наталија Шереметјевскаја
Олга Александровна		13. јун 1882.	24. новембар 1960.	Петар Александрович од Олденбурга; Николај Куликовски

Александар III Александрович на Викимедијиној остави.

• Генеалогија цара Александра III
• Информација о његовом гробу
• Душко Ковачевић: Ступање на руски престо цара Александра III и обнова савеза три цара 1881. године Архивирано на сајту Wayback Machine (18. новембар 2015), Истраживања, стране 117-126, број 20, 2009. године

п р у Руски владари
Легендарни кнежеви	Кнез Вандал Буривој Гостомисл
Владари Новгородске кнежевине (862—882)	Рјурик Олег Вешти
Велики кнежеви Кијева (882—1169)	Аскољд и Дир Олег Вешти Игор Рјурикович Свјатослав I Кијевски Јарополк I Кијевски Владимир I Велики Свјатополк I Кијевски Јарослав Мудри Изјаслав I Јарославич Всеслав од Полоцка Свјатослав II Јарославич Всеволод I Јарославич Свјатополк Изјаславич Владимир Мономах Мстислав I Велики Јарополк Владимирович Вјачеслав I Кијевски Всеволод II Кијевски Игор II Кијевски Изјаслав II Кијевски Јуриј Долгоруки Ростислав I Кијевски Изјаслав III Кијевски Владимир Мстиславич Мстислав II Кијевски
Велики кнежеви Владимира (1169—1272)	Андреј Богољубски Всеволд III Јуриј II од Владимира Константин Ростовски Јарослав II од Владимира Александар Невски Јарослав III Тверски
Велики кнежеви Москве (1272—1547)	Данил Московски Јуриј Данилович Иван I Симеон Иванович Иван II Иванович Дмитриј Донски Василиј I Дмитријевич Василиј II Слепи Јуриј II Василиј Косој Димитрије Јурјевич Иван III Васиљевич Василиј III Иванович Иван IV Грозни
Цареви Русије (1547—1721)	Иван IV Грозни Симеон Бекбулатович Фјодор I Звонар Борис Годунов (регент) Ирина Фјодоровна Годунова Фјодор II Борисович Лажни Димитрије (преварант који тврди да је Царевић Димитрије) Василиј IV Владислав IV Васа Дмитриј Пожарски и Кузма Мињин Михаил I Фјодорович Алексеј I Михајлович Фјодор III Алексејевич Софија Алексејевна Иван V Алексејевич Петар Велики
Императори Сверуски (1721—1917)	Петар Велики Катарина I Алексејевна Петар II Алексејевич Ана I Ивановна Иван VI Антонович Јелисавета I Петровна Петар III Фјодорович Катарина Велика Павле I Петрович Александар I Павлович Николај I Павлович Александар II Николајевич Александар III Александрович Николај II Александрович
Титуларни Сверуски императори у егзилу	Михаил Александрович Кирил I Владимир Кирилович Марија Владимировна

Нормативна контрола
Међународне	FAST ISNI VIAF WorldCat
Државне	Норвешка Чиле Француска BnF подаци Каталонија Немачка Италија Израел Финска Сједињене Државе Шведска Летонија Јапан Чешка Грчка Холандија Пољска
Академске	CiNii
Уметничке	MusicBrainz RKD Artists Te Papa (Нови Зеланд) ULAN
Људи	Deutsche Biographie Родовид
Остале	Енциклопедија Британика NARA RISM SNAC IdRef