Александар Зиновјев
| Александар Зиновјев | |
|---|---|
 Александар Зиновјев | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 22. септембар 1922. |
| Место рођења | Пахтино, Руска СФСР |
| Датум смрти | 10. мај 2006. (83 год.) |
| Место смрти | Москва, Руска Федерација |
| Образовање | Универзитет Ломоносов |
| Књижевни рад | |
| Најважнија дела | Зјапеће висине |
| Потпис |  |
| Званични веб-сајт | |
| www | |
Александар Зиновјев (рус. Александр Александрович Зиновьев, Пахтино, 22. септембар 1922 — Москва, 10. мај 2006) био је руски филозоф, социолог, писац и публициста. Jедна је од најзначајнијих интелектуалних личности у Русији у другој половини 20. и на почетку 21. века.
Биографија
[уреди | уреди извор]Пореклом је из сиромашне сеоске породице, средином 20. века био је један од симбола рађања филозофске мисли у тадашњем Совјетском Савезу.
Његово стваралаштво обухвата око 40 написаних књига, најчешће из области социологије, филозофије, логике, етике и политичке мисли, које је тешко сместити у одређене строго академске оквире. Поштоваоци Зиновјева најчешће указују на оригиналност његовог „социолошког романа“, али и извесну противреченост у његовој личности која је прошла пут од антистаљинизма у раној младости, преко чврстог заступника грађанске позиције и оштрог критичара совјетског система, до једног од најистакнутијих критичара процеса глобализације.
У Великом отаџбинском рату (1941-1945) борио се као пилот у редовима Црвене армије и први пут борбено деловао у марту 1945. године. Учествовао је у борбама у Пољској и Немачкој, а 1946. године су га демобилисали. Тада је са мајком и млађим братом прешао у Москву. Светску славу стекао је после објављивања књиге „Зјапеће висине“ (1976), а после две године (1978) протеран је из земље и одузето му је совјетско држављанство.
У Русију се вратио 1999. године, између осталог, подстакнут НАТО агресијом и бомбардовањем Савезне Републике Југославије.
Зиновјев је посебно писао и говорио о трагедији Југославије, осврнуо се на агресију 1999. године која је по њему била у основи „рат против Европе“, али и својеврсна опомена Русији, Кини и осталим земљама. Управо због тога био је међу првим руским интелектуалцима који је поздравио смену Јељцина и долазак Владимира Путина на власт. Према њему то је био један позитиван преокрет у савременој историји Русије, односно покушај „стабилизације Русије“ у потпуно измењеним друштвеним и међународним околностима. Зиновјева су посебно оштро критиковали „руски либерали“ приказујући га у својим медијима као „теоретичара завере“. Када су га у једној полемици упитали да ли има неки конкретан доказ да је Запад на челу завере против Русије, одговорио им је лаконски: „Господо, највећи доказ да завера постоји је наша стварност“.[1]
Његова супруга је била Олга Мироновна Зиновјева. Преминуо је 10. маја 2006. године у Москви.[2]
Одабрана дела
[уреди | уреди извор]Област логике
[уреди | уреди извор]- Филоофские проблемы многозначной логики, 1960;
- Основы научной теории научных знаний, 1967;
- Логика науки, 1972;
- Логическая физика, 1972;
- Нетрадиционная теория кванторов, 1973;
- Логика классов (множеств), 1973.
Есеји и публицистика
[уреди | уреди извор]- Зјапеће висине, 1976;
- Светла иднина, 1978;
- Без илузии, 1979;
- Лудница, 1980;
- Ние и западот, 1981;
- Homo Ѕovieticus, 1982;
- Полетта на нашата младост, 1983.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Александар Зиновјев – један поглед на постхладноратовску еру, КЦНС, аутор: Милорад Вукашиновић, 3. 10. 2017.
- ^ Umro ruski filozof Aleksandar Zinovjev, mondo.rs, 11. 5. 2006.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Званична страна о Зиновјеву на руском и енглеском језику Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јануар 2007)
- Alexander Zinoviev: What's wrong with the West Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јануар 2007)
- Claude Schwab: Alexandre Zinoviev - Résistance et Lucidité Архивирано на сајту Wayback Machine (13. јануар 2007)
- Вечерње новости: Спречите државни тероризам над Србијом и Милошевићем": Апел за одбрану бившег председника 2004. потписали светски великани
| |
|
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Људи | |
| Остале | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
