Албанци у Републици Српској
  | |
| Укупна популација | |
|---|---|
| 140 (2013) | |
| Региони са значајном популацијом | |
| Градишка | 29(2013) |
| Бања Лука | 27(2013) |
| Језици | |
| Српски језик Албански језик (133)[а] | |
| Религија | |
| Ислам Исламска заједница у Босни и Херцеговини Католицизам Римокатоличка црква | |
| Сродне етничке групе | |
| Бошњаци Турци | |
Албанци у Републици Српској (алб. Shqiptarët në Republika Serbe) су грађани албанског поријекла, који живе и раде на територији Републике Српске. Албанци се у Републици Српској углавном баве својим традиционалним занимањима, посластичарством и пекарством. Велики број Албанаца је у годинама током и након Одбрамбено-отаџбинског рата напустиуо територију Републике Српске и прешао или у Федерацију БиХ или у друге земље, док се одређен број Албанаца борио у редовима Војске Републике Српске.[1]
Албанци су једна од седамнаест службених националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници и делегати у Вијећу народа Републике Српске, Савјету националних мањина и Савезу националних мањина. Делегати из Вијећа народа се распоређују у радна тијела, Савјет националних мањина бира предсједника, потпредсједника и секретара, док Савез националних мањина бира предсједника, потпредсједника и Координационо тијело, које 2016. године замјењује Управни одбор. Албанци нису учествовали у оснивању Савеза националних мањина, а до сада нису имали делегате у сазивима Вијећа народа, Савеза националних мањина и Савјета националних мањина.
Историјат
[уреди | уреди извор]На територију данашње Републике Српске први Албанци долазе у вријеме османске окупације послије Бечког рата 1683-1699, потјерани тешким економским, политичким и друштвеним стањем у регијама гдје су живјели раније. Највише их се населило из регије данашње сјеверне Албаније, а углавном су били католичке вјероисповијести. Доласком на ове просторе Албанци су се највише бавили сточарством и пољопривредом, а врло брзо су се асимиловали са потурченим хришћанима, који су били окосница стварања новог муслиманског народа на тлу данашње Републике Српске. С доласком Аустроугарске број Албанаца се смањио, услијед даљњих емиграција у Европу чија су врата тада постала отворенија за многе народе. Тако попис становништва из 1910. биљежи тек 273 становника у Босни и Херцеговини који говоре албански језик.
Албанци су доласком на ове просторе сачували имена свога рода, тако да су данас у Републици Српској присутна презимена изведена од албанских родова попут Гега или Гегић, Тоска или Тоскић, Арнаут или Арнаутовић, Бушатлија или Бушатлић и многа друга. Према расположивим подацима, утврђено је да је велики број натурализованих Албанаца у Доњој Рогатици сачувао албанску традицију, да су Албанци довели са собом у село Кршковце на Врбасу овцу руду. У Републици Српској постоје и географски етноними настали из имена албанског поријекла Брешка испод Мајевице, Корча и Арбанаси код Рудог, Арбанашка у околини Требиња.[2]
Након ослобођења ових простора, и потпадање под обје Југославије, поново се велики број Албанаца због тешких животних услова у земљама у којима су живјели попут Албаније, Косова и Метохије, Црне Горе, Македоније досељава на територију Српске, првенствено у градове Сарајево, Бања Луку, Добој, Брчко, Бијељину, и Требиње. Већ се 1930. број Албанаца у БиХ скоро учетверостручио, а на попису из 1991. у БиХ је живјело скоро пет хиљада Албанаца, од тога највећи број на територији која данас припада Федерацији БиХ. Тадашњи досељеници Албанци углавном раде као пекари, сластичари, златари и други привредници.[3]
Малобројна албанска заједница у Републици Српској се у највећој мјери бави послатичарством и пекарством. Њихове радње се могу посјетити у многим мјестима градовима Српске, а једна таква се налази у мјесту Јоховац код Добоја.[4] Тренд довођења супруга из Албаније, присутан је и у Републици Српској.[5]
Религија
[уреди | уреди извор]Албанци у Републици Српској, као и већина њихових сународника, у матичној земљи, као и широм свијета су исламске вјероисповијести, док је мањи број католичке вјероисповијести.[6]
Култура
[уреди | уреди извор]Албанска заједница у Републици Српској настоји да кроз своје активности одржи живом албанску културу, традицију и обичаје.
Удружења
[уреди | уреди извор]У Републици Српској, не постоји ни једно удружење, које окупља припаднике албанског народа.[7]
Распрострањеност
[уреди | уреди извор]По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према подацима које је издао Републички завод за статистику, и који су једини валидни за Републику Српску, у Републици Српској је живјело 140 Албанаца.[8] Албанци настањују сљедеће општине и градове:
| Албанци, по општинама и градовима, према попису становништва 2013. у Републици Српској | ||||||
| јединица локалне самоуправе | укупно | |||||
| укупно | 140 | |||||
| Бања Лука | 27 | |||||
| Бијељина | 17 | |||||
| Брод | 11 | |||||
| Брчко [б] | 105 | |||||
| Градишка | 29 | |||||
| Дервента | 1 | |||||
| Добој | 9 | |||||
| Доњи Жабар | 2 | |||||
| Зворник | 5 | |||||
| Источно Сарајево | 4
1 | |||||
| Калиновик | 1 | |||||
| Козарска Дубица | 1 | |||||
| Костајница | 1 | |||||
| Котор Варош | 1 | |||||
| Лакташи | 4 | |||||
| Модрича | 2 | |||||
| Мркоњић Град | 3 | |||||
| Нови Град | 1 | |||||
| Ново Горажде | 1 | |||||
| Приједор | 16 | |||||
| Прњавор | 7 | |||||
| Рогатица | 3 | |||||
| Сребреница | 2 | |||||
| Угљевик | 1 | |||||
Значајне личности
[уреди | уреди извор]- Елфета Весели, припадница злогласне јединице Насера Орића и ратни злочинац против које се води судски поступак за свирепо убиство малољетног Слободана Стојановића у околини Зворника.
- Мирсад Мили Латифи, једини Албанац рођен у Љубињу,музичар и члан локалног бенда Рок Терапија, који је као борац Војске Републике Српске погинуо на Чавашкој градини.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Број становника Републике Српске којима је Албански језик, матерњи језик.
- ^ Брчко Дистрикт, службено Брчко Дистрикт Босне и Херцеговине, јединица је локалне самоуправе под суверенитетом Босне и Херцеговине, која је формално под заједничком управом Републике Српске и Федерације БиХ.
- ^ Општина у саставу града Источно Сарајево.
- ^ Општина у саставу града Источно Сарајево.
- ^ Општина у саставу града Источно Сарајево.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Албанац који је волио косовске Божуре”. Наша Херцеговина. Архивирано из оригинала 14. 07. 2020. г. Приступљено 14. 7. 2020.
- ^ Извјештај 2015, стр. 4.
- ^ „Албанци у БиХ”. Прометеј. Приступљено 4. 4. 2017.
- ^ „Сластичарна, аутопут и Јоховац”. Слободна Европа. Приступљено 16. 1. 2021.
- ^ „Ванвременска љубав Србина и Албанке у Фочи”. Независне. Приступљено 16. 1. 2021.
- ^ Извјештај 2015, стр. 5.
- ^ Извјештај 2015, стр. 7-8.
- ^ „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Републички завод за статистику. Приступљено 22. 3. 2017.
Литература
[уреди | уреди извор]- Савез националних мањина Републике Српске (2016). „Ријеч националних мањина”. 1: 68.
- Савез националних мањина Републике Српске (2017). „Ријеч националних мањина”. 2: 67.
- Савез националних мањина Републике Српске (2018). „Ријеч националних мањина”. 3: 106.
- Савез националних мањина Републике Српске (2019). „Ријеч националних мањина”. 4: 112.
- Општина Прњавор (2019). „Билтен Мала Европа”. Украјинци. 1: 25.
- Вијеће националних мањина БиХ (2015). „Националне мањине у БиХ”. Извјештај.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Националне мањине Са признатим мањинским статусом |
|  | |||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Други народи Без признатог мањинског статуса |
| ||||||
| |||||||
| Америка |
|  |
|---|---|---|
| Европа |
| |
| Океанија |
| |
| Азија |
| |
| Африка |
| |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
