Акантоцефале
Corynosoma wegeneri
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
(нерангирано):	Platyzoa
Тип:	Acanthocephala Kohlreuther, 1771
редови
Archiacanthocephala Paleoacanthocephala Euacanthocephala

Акантоцефале на Викимедијиној остави.

Акантоцефале, Acanthocephala или црви бодљикавих глава обухватају око 800 врста бескичмењаци са псеудоцеломом који воде ендопаразитски начин живота. У току свог животног циклуса они бораве у два домаћина:

• као млади живе у зглавкарима (прелазни домаћини)
• као одрасли, полно зрели насељавају црево различитих врста кичмењака (трајни домаћини).

Величина тела им се најчешће креће испод 2 cm, мада могу да достигну и 0,5 m као и да буду мањи од 1 mm. Облик може веома да варира зависно од саме врсте, мада је најчешће цилиндричан.

Тело се састоји од:

• рилице (proboscis) која може да се увуче унутра у посебну мишићну кесу и на којој се налазе трнови повијени уназад (по томе су добили име);
• вратног дела који нема трнове;
• трупа који садржи трнове.

Телесни зид је изграђен од (делови поређани од споља ка унутра):

• кутикуле која се налази на самој површини и покривена је трновима, а код неких врста може бити и сегментисана; ова сегментација је само површинска, а код неких може да захвати и телесни зид;
• епидермиса који је синцицијелне грађе и у коме се налази сталан број џиновских једара;
• лакунарни систем изграђен од система канала испуњених течношћу која се покреће покретима тела и служи за транспорт хранљивих материја;
• базалне мембране која залази у мишићне слојеве испод ње;
• мишићни слојеви изграђени од кружних (спољашњи слој) и уздужних (унутрашњи слој) влакана.

Испод телесног зида простире се телесна дупља, псеудоцелом. Псеудоцелом се простире и у рилицу. Због паразитског начина живота унутрашња грађа је претрпела промене па тако ови црви:

• немају цревни систем већ храну узимају преко целе површине тела;
• добро им је развијен полни систем који је одвојених полова и развиће се одвија преко ларвалних ступњева; оплођене јајне ћелије су обавијене чврстом, отпорном опном која их штити док су ван домаћина у неповољним условима; из оплођеног јаја развија се ембрион акантор (acanthor) који доспева у прелазног домаћина и ту постаје ларва која развија све органе осим полних(акантела); да би се развиће наставило неопходно је да ларва доспе у трајног домаћина;
• чула су слабо развијена; на пробосцису има тактилних органа.

Деле се на редове:

• Archiacanthocephala
• Paleoacanthocephala
• Euacanthocephala

• Брајковић, М: Зоологија инвертебрата I део, ЗУНС, Београд, 2003.
• Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
• Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
• Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
• Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
• Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
• Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
• Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
• Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.

• Био Нет Школа
• Fishdisease.net
• Review Архивирано на сајту Wayback Machine (13. фебруар 2009)
• Review Архивирано на сајту Wayback Machine (3. јун 2013)
• Images