Јута
| Јута | |
|---|---|
 Застава  Грб | |
 | |
| Држава |  САД |
| Главни град | Солт Лејк Сити |
| Највећи град | Солт Лејк Сити |
| Проглашење за државу | — датум: 4. јануар 1896. — поредак: 45. |
| Гувернер | Гери Херберт |
| Површина | 219.887 km2 |
| Становништво | 2010. |
| — број ст. | 2.763.885 |
| — густина ст. | 12,57 ст./km2 |
| — ISO 3166-2 | US-UT |
| Званични веб-сајт | |
Јута (енгл. Utah), држава је на западу САД. У Унију је примљена 4. јануара 1896, као 45. држава. Око 80% становника, од укупно 2.763.885, живи у области Васач фронт у чијем је средишту главни град, Солт Лејк Сити. Већи делови остатка државе су готово ненасељени, што Јуту чини шестом најурбанизованијом државом у САД.[1] Име „Јута“ је изведено из имена племена Уте, што на уте језику значи „планински народ“.[2] Јута се граничи са Аризоном на југу, Колорадом на истоку, Вајомингом на североистоку, Ајдахом на северу и Невадом на западу. Такође дотиче ћошак Новог Мексика.
Солт Лејк Сити је био домаћин зимских олимпијских игара 2002. године. Око 60% становника Јуте су припадници мормонске цркве. Крајем 19. века Јута је својим рудним богатством привукла досељенике. У Јути се налази највећи отворени рудни коп на свету. Ту се налази рудник бакра.
Демографија
[уреди | уреди извор]| 1900. | 1910. | 1920. | 1930. | 1940. | 1950. | 1960. | 1970. | 1980. | 1990. | 2000. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 276.749 | 373.351 | 449.396 | 507.847 | 550.310 | 688.862 | 890.627 | 1.059.273 | 1.461.037 | 1.722.850 | 2.233.169 | 2.763.885 |
Административна подела
[уреди | уреди извор]Канзас је подељена на 29 округа:
Историја
[уреди | уреди извор]Шпанска истраживања
[уреди | уреди извор]Шпанци су истраживали јужну регију Јуте 1540, а предводник је био Франсиско Васкез де Коронадо, док је тражио 7 легендарних градова од злата. Група коју су предводила два католичка свештеника-понекад називана Домингез-Ескаланте експедиција напушта Санта Фе 1776. године, надајући се да ће пронаћи пут до обала Калифорније. Експедиција је ишла све до језера на северу Јуте. Тамо су Шпанци вршили разна истраживања, али нису хтели да колонизују ову територију због пустињске природе. Мексико је добио независност од стране Шпаније 1821, и Јута је постала део Мексика. Град Прово је добио име по једном од тих људи, Етјену Провосту, који је посетио ту област 1825. године. Град Огден је добио име по Питеру Огдену, канадском истраживачу који је трговао са крзнима у Вебер Велију. Касније 1824. године Џим Бриџер долази као први белац до Великог сланог језера.
Колонизација
[уреди | уреди извор]Мормони, главно белачко становништво доћи ће у сукоб са федералним властима због практиковања полигамије што ће завршити тек 1890, шест година прије него што је Јута постала држава, када је главна мормонска црква укинула ову праксу.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Introduction”. QGET Databook. Архивирано из оригинала 04. 11. 2014. г. Приступљено 27. 8. 2009.
- ^ Кратке чињенице о Јути Архивирано на сајту Wayback Machine (22. фебруар 2007) на Utah.gov
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Академске | |
| Остале | |
.svg){kind=small}
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
