Јохан Бес
Јохан Бес око 1850. на талботипији Анастаса Јовановића
Друга имена	Johann Böss
Датум рођења	1822
Место рођења	Пешта
Датум смрти	1887
Пребивалиште	Беч, Аустрија
Образовање	Академија у Бечу
Занимање	сликар

Јохан Бес (нем. Johann Böss, 1822. Пешта — 1887) био је бечки сликар портретиста и цртач који је од 1846. радио у Србији многобројне портрете познатих личности, углавном као сарадник Анастаса Јовановића. Портретисао је Обреновиће, Карађорђевиће као и породицу Анастаса Јовановића.

Студије сликарства завршио је на Академији у Бечу, где је тада такође био и Анастас Јовановић одакле потиче њихово познанство и сарадња. На академији је студирао је од 1839. до 1843.

Године 1845. Анастас је дошао на идеју да изда "Споменике Сербске", којима би од заборава сачувао најзначајније личности и догађаје из српске историје од најстаријих времена. 1850. Анастас је у Бечу имао своју радионицу, и како је све литографије израђивао по својим фотографијама или уљаним сликама других сликара, Јохан Бес је био сарадник који је ишао у Србију да портретише тражене личности.^[1]

Јовановићева кћерка Катарина наводи да њен отац није сам радио портрете, већ је за то "имао вештог портретисту Јохана Беза; њега је више пута слао и у Србију кад му беше потребан лик неке личности ван домашаја његовог фотографског објектива."^[2]

Од 1846. почиње са радом портрета и копијама слика у Србији.

Године 1861, постаје члан "Wiener Künstlerhaus".^[3]

Многи његови радови су изгубљени али су остали сачувани њихови називи:^[3]

• два портрета проте Матије Ненадовића из 1846. (први нестао у Првом светском рату, а други заведен као рад непознатог сликара - налази се у Универзитетској библиотеци у Београду)
• Карађорђе (урађен према копији В. М. Боровиковског)
• кнез Милош (према делу аустријског сликара Ајнзела)
• кнегиња Љубица (према слици Павела Ђурковића)
• портрет кнегиње Јулије

Радио је и портрет Анастаса Јовановића 1858. (једини потписан од стране сликара са J. Böss 858) и целе његове породице који су стајали у Анастасовој кући у Косовској 25, а данас се сви налазе у Музеју града Београда):^[1]

• портрет мајке Марије Јовановић око 1845-1855. изложен на спрату у конаку кнегиње Љубице у Београду.
• портрет сестре Катарине Хаџи-Поповић, око 1850. Катарина је била удата за касационог судију Великог суда Николу Хаџи-Поповића по коме се крај Београда зове Хаџипоповац
• портрет сина Константина Јовановића као дечака, око 1852-1855

За Анастаса је урадио и велики репрезентативни портрет кнеза Михаила Обреновића (око 1860) који је такође стајао у салону Анастасове куће. Данас је у власништву Музеја града Београда, изложен на спрату у конаку кнегиње Љубице.^[1]

Неки његови радови настали су по фотографијама Анастаса Јовановића, као што су:^[3]

• Његош (1847. Музеј на Цетињу)
• Његошев брат Пера Томов (1847. Музеј на Цетињу)
• Стеван Книћанин

Остали значајни портрети су:

• кнез Александар Карађорђевић
• кнез Михаило, 1847.
• Николај I Павлович^[4]

• 
  Кнез Михаило Обреновић, око 1860.
• 
  Кнез Михаило Обреновић, 1856.
• 
  Петар II Петровић Његош, 1847.
• 
  Перо Томов Петровић-Његош, 1847.
• 
  Александар Карађорђевић (кнез)
• 
  цар Николај I, око 1850.
• 
  "Свирач лауте", 1856.

• "Српска породична енциклопедија том 3, Ба-Би", Народна књига, 2006. Београд
• "Портрет кнеза Михаила из Музеја града Београда". Ангелина Ж. Банковић, Годишњак града Београда Књ. LVIII, 2011.
• "О животу и раду Анастаса Јовановића". Катарина Јовановић, СКГ VIII/8, 1926. Београд
• "Анастас Јовановић, талботипије и фотографије". Радмила Антић, Музеј града Београда, 1986. Београд
• "Живот и дело Анастаса Јовановића, првог српског литографа." Павле Васић, Народна књига, 1962. Београд

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Уметничке	ULAN
Остале	COBISS.SR