Јонци (стгрч. Ἴωνες) су били једна од четири групе становништва на које су древни Грци дијелили Хелене, заједно са Дорцима, Еолцима и Ахајцима.^[1]

"Јонци" и "јонски" је израз који је у класичном периоду имао два значења. У ужем значењу је означавао заједнице које су користиле јонски дијалект, а које су биле смјештене на острвима између Грчке и Анадолије, односно на малоазијској обали, а које су представљале историјску регију звану Јонија. Грци су сматрали да су становници Јоније потомци колониста с Пелопонеза који су своју постојбину препустили Дорцима, односно потомци Атињана који су учинили исто. У ширем смислу Јонци су означавали све говорнике јонског, атичког (језика који се говорио у Атини) те свих дијалеката из данашње групе источног грчког.

Друге двије језичне/културне групе класичног периода су представљали Дорци и Еолци, а све три групе су заједно биле познате као Хелени. Јонци су били углавном смјештени на обалама Егејско море и већини Егејских острва. Еолци су живјели у Беоцији, на Лезбосу те још неким отоцима и дијеловима малоазијске обале. Дорци су живјели у Македонији, Пелопонезу, Криту, Родосу те на острвима Дорског Хексаполиса, као и мањем дијелу малоазијске обале.

Према грчким легендама, Јонију су колонизирали Јонци избачени с грчког копна захваљујући дорској инвазији у Херојском добу. Јонци су према миту потекли од Јона, син Ксутовог, сина Хеленовог (митског праоца свих Хелена, чији су синови били Еол и Дор).

• Myres, John Linton (1910—1911). „Ionians”. The Encyclopædia Britannica: a Dictionary of Arts, Sciences, Literature and General Information. 14 (11 изд.). Cambridge, England and New York (printed): Cambridge University Press, Online Encyclopedia. стр. 730—731. Архивирано из оригинала 7. 1. 2011. г. Приступљено 10. 1. 2008.