Јовановце
Јовановце | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Јабланички |
| Општина | Црна Трава |
| Становништво | |
| — 2022. |  22 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 47′ 02″ С; 22° 17′ 08″ И / 42.783833° С; 22.2855° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 1259 m |
.svg)  Јовановце Јовановце на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 016 |
| Регистарска ознака | LE |
Јовановце је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 22 становника.
Ово село налази се на источним падинама планине Чемерник.
Њега чине cледeћe махале:
- Вељковци (14к),
- Вучковци и Лазарићевци (9к),
- Степановци (20к),
- Мала река (4к).
Прочоловци:
- Аранђеловци (11к),
- Ђикинци (1lк),
- Ружинци (12к),
- Петровци (13к ),
- Стамболисци (3к),
- Иванови (7к) и
- Павловци (7к).
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Јовановце живи 42 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 60,8 година (54,2 код мушкараца и 67,6 код жена). У насељу има 24 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,79.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 41 | 95,34% | ||
| Хрвати | 1 | 2,32% | ||
| непознато | 1 | 2,32% | ||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 0 | 1 | ||
| 75—79 | 2 | 5 | ||
| 70—74 | 2 | 5 | ||
| 65—69 | 3 | 3 | ||
| 60—64 | 4 | 4 | ||
| 55—59 | 1 | 0 | ||
| 50—54 | 1 | 1 | ||
| 45—49 | 3 | 1 | ||
| 40—44 | 1 | 0 | ||
| 35—39 | 2 | 1 | ||
| 30—34 | 0 | 0 | ||
| 25—29 | 1 | 0 | ||
| 20—24 | 1 | 0 | ||
| 15—19 | 1 | 0 | ||
| 10—14 | 0 | 0 | ||
| 5—9 | 0 | 0 | ||
| 0—4 | 0 | 0 | ||
| Просек : | 54,2 | 67,6 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 22 | 7 | 12 | 1 | 2 | 0 |
| Женски | 21 | 2 | 9 | 9 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 43 | 9 | 21 | 10 | 3 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 6 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 2 | 1 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 8 | 1 | 0 | 0 | 0 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 3 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 1 | 3 | 0 | 0 | 0 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 1 | 0 | 1 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 1 | 0 | 1 | 0 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 0 | |
Порекло становништва
[уреди | уреди извор]Јовановчани воде порекло из Страгара (крагујевачки срез). По записима Ристе Николића[4] и казивању мештана, из Страгара су се доселила четири брата: Вељко, Дамњан, Јован и Радован. Од Вељка су Bељковци, од Јована Јовановци и Лазарићевци, а од Радованових Павлова фамилија у Плочоловцима. Аранђеловчани су из Клисуре. Петровчани су такође из Cтparapa. Стамболишчани су Срби који cy трговали по Стамболу. Ђикинчани су из Клисуре. Степановчани и Малоречани пореклом су са Копаоника.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ др Цвијић: „Насеља cpпских земаља", књига VШ, cтp. 374
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
