Јаворани
Јаворани | |
|---|---|
.jpg) Јаворани (планина Тисовац) | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Кнежево |
| Становништво | |
| — 2013. |  762 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 37′ 12″ С; 17° 15′ 05″ И / 44.6201° С; 17.2514° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 552 m |
  Јаворани Јаворани на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 78233 |
| Позивни број | 051 |
Јаворани су насељено мјесто у општини Кнежево, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 762 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Налазе се на путу који повезује Бању Луку и Кнежево. Познати су по томе што се у њима налази црква брвнара из 18. вијека, која је једна од најстаријих у том крају. У мјесту се налазе основна школа, пошта и дом здравља. Такође, у Јаворанима се налази и Јаворска Градина, археолошки локалитет старог града са краја бронзаног и почетка гвозденог доба.
Географски положај
[уреди | уреди извор]Јаворани се налазе на путу који повезује Бању Луку и Кнежево. Мјесто припада Општини Кнежево, а некада је припадало општини Котор Варош. Удаљено је од Бање Луке око 25 km, а од Кнежева 30 km. Југозападно од Јаворана налази се планина Тисовац (1.172 m).
Историја
[уреди | уреди извор]Према истраживањима, Јаворани су настали у 17. вијеку. Највећи дио становника води поријекло из Црне Горе и Србије[1]. Они су бјежали пред турским освајачима и настанили се у овом крају. Међу првим породицама била је породица Цвишић. Јаворани су добили име када су Турци објесили старјешину куће Цвишића о један јавор, након чега су људи прозвали то мјесто Јаворани.[1] Касније су се доселиле многе породице: Делићи, Награисаловићи, Јошићи, Тубићи, Каурини и други. Потомци тих породица и данас живе у том крају, иако се доста њих одселило у Бању Луку.
Становништво
[уреди | уреди извор]| Националност[2] | 2013. | 1991. | 1981. | 1971. |
| Срби | 762 (100,00%) | 1.273 (98,75%) | 1.686 (97,62%) | 1.862 (99,46%) |
| Југословени [а] | 6 (0,46%) | 28 (1,62%) | 0 | |
| Хрвати | 1 (0,07%) | 5 (0,28%) | 3 (0,16%) | |
| Муслимани | 0 | 1 (0,05%) | 4 (0,21%) | |
| остали и непознато | 9 (0,69%) | 7 (0,40%) | 3 (0,16%) | |
| Укупно | 762 | 1.289 | 1.727 | 1.872 |
| Демографија[2]- | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 1.341 | |
| 1953. | 0 | |
| 1961. | 1.643 | |
| 1971. | 1.872 | |
| 1981. | 1.727 | |
| 1991. | 1.291 | |
| 2013. | 762 | |
Знемените личности
[уреди | уреди извор]- Лазо Тешановић, четнички војвода
Галерија слика
[уреди | уреди извор]-
Основна школа Вук С. Караџић -
-
Црква брвнара -
Мостић -
Село током зиме -
Стара школа -
Залеђена речица
.jpg)
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ За садашњи статус Југословена види чланак Југословени.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Момчило Спасојевић: Коњи и кесање за престиж Архивирано на сајту Wayback Machine (4. фебруар 2008), Приступљено 27. 1. 2009.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Слике цркве брвнаре у Јаворанима (језик: српски)
- Јаворани на интернет страници „travelingluck.com“ (језик: енглески)
- Мапа Јаворана са засеоцима (језик: енглески)
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
| Насељена мјеста | .svg) | |
|---|---|---|
| Мјесне заједнице | МЗ Бастаји, МЗ Бокани и Пауновићи, МЗ Влатковићи, МЗ Имљани, МЗ Јаворани, МЗ Кнежево, МЗ Корићани, МЗ Костићи, МЗ Мокри Луг-Брегови, МЗ Живинице и Рађићи I, МЗ Рађићи II, МЗ Шолаји | |
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
