Југословенска левица
Југословенска левица | |
|---|---|
 | |
| Скраћеница | ЈУЛ |
| Оснивач | Мира Марковић |
| Основана | 23. јул 1994. |
| Распуштена | 15. април 2010.[1] |
| Претходник | Савез комуниста — Покрет за Југославију |
| Седиште | Венизелосова 31, Београд Србија |
| Идеологија | |
| Политичка позиција | крајња левица[8][9][10] |
| Боје | црвена |
| Слоган | „ЈУЛ је кул” |
| Народна скупштина Србије (1997) | 20 / 250
|
| Веб-сајт | |
| jul.org.yu | |
Југословенска левица (позната и као: Југословенска удружена левица; скраћено: ЈУЛ) била је политичка странка у Савезној Републици Југославији и Републици Србији.[11] На свом врхунцу, странка је имала 20 места у Народној скупштини Републике Србије након општих избора 1997.
Идеологија
[уреди | уреди извор]ЈУЛ се изјашњавао као странка свих „левичарских и прогресивних снага које су веровале да је општи интерес увек изнад приватног интереса”, а чинили су је они који се залажу за комунизам, социјализам, зелену политику,[12] социјалдемократију и демократски социјализам.[11] Разни извори су ЈУЛ оценили као крајње левичарску,[8][9][10] но доктор политичких наука Србобран Бранковић напомиње да је „њена политика била потпуно супротна њеној реторици.”[13]
Историја
[уреди | уреди извор]Основана је 1994. спајањем 19 левичарских странака, предвођених Савезом комуниста — Покретом за Југославију (СК—ПЈ). Новонасталу странку предводила је Мира Марковић, првобитно у звању председнице Дирекције.
За разлику од Социјалистичке партије Србије (СПС) и њене савезнице Демократске партије социјалиста Црне Горе (ДПС) које су биле директни наследници Савеза комуниста Србије и Црне Горе, Југословенска левица је била странка са члановима из читаве СР Југославије.[14]
Упркос овим разликама, ЈУЛ и СПС су блиско сарађивали. ЈУЛ углавном није посебно излазио на изборе већ искључиво у склопу коалиције. Неколико чланова СПС-а је у некој фази прешло у ЈУЛ.[15]
Странка је 24. и 25. марта 1995. године одржала 1. конгрес у Сава центру у Београду, а за председника је изабран позоришни редитељ Љубиша Ристић.[16]
ЈУЛ се 1996. придружио Левој коалицији коју су чинили СПС и Новом демократијом. После избора 1997. године, странка је имала 20 посланика и више представника у разним локалним скупштинама. У другој влади Мирка Марјановића имао је пет министарских места.
На 2. конгресу одржаном 6. априла 2002. у Крагујевцу, Мира Марковић је изабрана за председника Југословенске левице.[17]
Имао је минимално присуство у политици Црне Горе. На свом врхунцу, ЈУЛ је био део Патриотске коалиције за Југославију на изборима 2002. са Народном социјалистичком партијом Црне Горе и Српском радикалном странком. Коалиција је освојила мање од 3% гласова и ниједно посланичко место.
На изборима 2003. ЈУЛ је освојио само 0,1% гласова.[18] Странка је званично престала да постоји 12. априла 2010. године.[19]
Међународна сарадња
[уреди | уреди извор]ЈУЛ је посетио скупове неколико левичарских политичких група у Европи и свету. Одржавао је везе са Комунистичком партијом Кине, Комунистичком партијом Кубе и Радничком партијом Кореје.[15]
Бирачка база
[уреди | уреди извор]Друштвена база је углавном била међу сељацима и радницима, али је имала и припаднике такозване nouveau riche Србије у време Милошевићевог мандата, као и много високих државних службеника и војног особља. Током 1990-их, противници Милошевићеве владе понекад су спомињали ЈУЛ „огранак Комунистичке партије Кине у Југославији”.[15]
Резултати на изборима
[уреди | уреди извор]Парламентарни избори у Србији
[уреди | уреди извор]| Година | # гласова | % од важећих | # мандата | Промена | Коалиција | Статус |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1997. | 1.418.036 | 34,26% | 20 / 250
|
 20
|
ЛК | влада |
| 2000. | 14.324 | 0,38% | 0 / 250
|
 20
|
без мандата | |
| 2003. | 3.771 | 0,09% | 0 / 250
|
 0
|
без мандата |
Парламентарни избори у Црној Гори
[уреди | уреди извор]| Година | # гласова | % од важећих | # мандата | Промена | Коалиција | Статус |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1996. | 1.668 | 0,55% | 0 / 250
|
нова | без мандата | |
| 1998. | 345 | 0,10% | 0 / 250
|
0
|
без мандата | |
| 2001. | 190 | 0,05% | 0 / 250
|
0
|
без мандата | |
| 2002. | 9.911 | 2,84% | 0 / 250
|
0
|
ПКЈ | без мандата |
Истакнути чланови ЈУЛ-а
[уреди | уреди извор]- Мира Марковић, доктор социолошких наука;
- Љубиша Ристић, позоришни редитељ;
- Слободан Панов, професор Правног факултета Универзитета у Београду;
- Милован Бојић, професор Медицинског факултета Универзитета у Београду и начелник ИКВБ Дедиње;
- Нада Поповић Перишић, историчарка књижевности, научна сарадница Институту за књижевности уметност;
- Жељко Митровић, медијски предузетник и музичар;
- Александар Вулин, политичар;
- Милорад Мандић Манда, глумац;
- Десимир Станојевић, глумац.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Mira Marković danas nema šanse kao politički lider”.
- ^ „Serb Reformers Claim Victory”. ABC News (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-16.
- ^ „Serbia, Montenegro Future Undecided”. AP NEWS (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-16.
- ^ Steele, Jonathon (2000). „Yugoslavia's hated regime crumbles”. Guardian. Приступљено 9. 1. 2018.
- ^ Stojic, Marko (2018). Party responses to the EU in the western Balkans : transformation, opposition or defiance?. Cham, Switzerland. ISBN 978-3-319-59563-4. OCLC 1003200383.
- ^ Breuilly 2013, стр. 527
- ^ Golubović 2003, стр. 225
- ^ а б March, Luke (2011). Radical left parties in Europe. Abingdon, Oxon: Routledge. ISBN 978-0-203-15487-8. OCLC 782918602.
- ^ а б „Milosevic Moves to Stifle Dissent in Academia”. archive.nytimes.com. Приступљено 2022-04-16.
- ^ а б Goati, Vladimir (1999). „The Federal Republic of Yugoslavia”. Societies in conflict: the contribution of law and democracy to conflict resolution. Bled, Slovenia: European Commission For Democracy Through Law. стр. 105.
- ^ а б Bugajski, Janusz. Political Parties of Eastern Europe: A Guide to Politics in the Post-Communist Era. Armonk, New York, USA: The Center for Strategic and International Studies. стр. 407.
- ^ Vulić, Zorica (8. 4. 2000). „Ko je ovaj čovek: Vladimir Štambuk” (на језику: српски). Glas javnosti. Архивирано из оригинала 23. 11. 2022. г. Приступљено 22. 8. 2019.
- ^ Branković, Srbobran (2003). „The Yugoslav “Left” Parties”. The Communist Successor Parties of Central and Eastern Europe. Routledge. стр. 206—223. ISBN 9781003063629. S2CID 225474951. doi:10.4324/9781003063629-12.
- ^ Yugoslav Left leader: "All people in Yugoslavia should live together"[мртва веза]
- ^ а б в „Yugoslav Left”. Free Serbia. 10. 12. 1999. Архивирано из оригинала 2. 3. 2012. г. Приступљено 28. 3. 2019.
- ^ Thomas 1999, стр. 225–6.
- ^ „MIRJANA MARKOVIC IZABRANA ZA PREDSEDNICU JUL-A” (на језику: српски). B92. 6. 4. 2002. Приступљено 4. 4. 2019.
- ^ Broad Left entry on JUL Архивирано март 3, 2016 на сајту Wayback Machine
- ^ „Mira Marković danas nema šanse kao politički lider”. srbijadanas.com. Srbija Danas. 28. 3. 2015. Приступљено 20. 3. 2018.
Литература
[уреди | уреди извор]- Breuilly, John (2013). The Oxford Handbook of the History of Nationalism. Oxford: Oxford University Press.
- Golubović, Zagorka (2003). Politika i svakodnevni život: Srbija 1999-2002. IFDT.
- Bugajski, Janusz. Political Parties of Eastern Europe: A Guide to Politics in the Post-Communist Era. Armonk, New York, USA: The Center for Strategic and International Studies. стр. 407.
- Thomas, Robert (1999). Serbia Under Milošević: Politics in the 1990s. London: Hurst & Company. ISBN 1-85065-341-0. Приступљено 4. 4. 2019.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
