Vladimir I Veliki , Vladimir Svjatoslavič ili Sveti Vladimir (958 — 1015) je bio veliki knez Kijeva, koji je prešao na hrišćanstvo 988. i posle toga je pokrstio celu Kijevsku Rusiju. Slavi se kao svetac.

Vladimir je bio najmlađi sin Svjatoslava I (945 — 972)^[1]. Svjatoslav je odredio da Vladimir bude vladar Novgoroda, a Jaropolk da bude vladar Kijeva. Nakon Svjatoslavljeve smri 972. izbija sukob među braćom 976. godine. Sukobili su se Jaropolk i Oleg. Vladimir je izgubio Veliki Novgorod, pa je pobegao 977. u Skandinaviju, gde je skupio dosta Vikinga. Sa njima kreće protiv Jaropolka.

Na putu za Kijev tražio je ruku Rognede, ćerke od Rogvoloda, kneza Polotska. Pošto je odbijen, Vladimir je zauzeo Polotsk i oteo Rognedu. Polock je bio ključni grad na putu za Kijev. Posle Polotska zauzima Smolensk. Kijev zauzima 980. godine. Pri tome ubija Jaropolka i proglašava se velikim knezom Kijevske Rusije.

Vladimir je nastavljao da širi svoje posede, tako da je 981. zauzeo červenske gradove, a 983. potčinio je Jatviage, koji su bili između Litvanije i Poljske. Predvodio je flotu 985. protiv Bugara u Kami, zauzimajući na pohodu brojne tvrđave i kolonije.

Hrišćana je bilo i tokom Olegove vlasti. Međutim, Vladimir je ostao pagan. Imao je 800 konkubina. Postavljao je paganske statue. Neki navode da je nastojao da reformiše slovenski paganizam, postavljajući Peruna (boga groma) kao glavnog.

Tokom 987, Vladimir se konsultovao sa svojim boljarima, pa je na sve strane poslao predstavnike da izuče različite religije. Nestorova hronika opisuje ta zapažanja. Za muslimanske Bugare sa Volge izaslanici su javili da ta religija nije prihvatljiva, jer zabranjuje alkohol i svinje.

Ruski izvori opisuju Vladimirov sastanak sa jevrejskim izaslanicima (moguće da su bili Hazari). Vladimir je smatrao da je jevrejski gubitak Jerusalima dokaz da ih je Bog napustio. Vladimir se okrenuo hrišćanima. U nemačkim crkvama nije video nikakve lepote, ali u Konstantinopolju je bio oduševljen ceremonijalom. Rekao je „Mi više nismo znali da li smo na nebu ili zemlji“.

Nakon zauzimanja Hersona na Krimu, zatražio je ruku sestre vizantijskog cara Vasilija II. Nikad pre toga grčka princeza se nije udavala za varvarskog princa. Vladimir se krstio u Hersonu 988. godine. Vrativši se u Kijev uništio je sve paganske spomenike i osnovao je mnogo crkvi. Osnovao je manastir na Svetoj gori.

Stvorio je savet boljara, a svojih 12 sinova je postavio na čelo provincija. Sa susedima je živeo u miru, izuzev Pečenega koji su upadima narušavali mir. Slavljen je kao svetac i od pravoslavne i od katoličke crkve.

Vladimir I Veliki na Wikimedijinoj ostavi

1. ↑ Диба Ю. Батьківщина святого Володимира: Волинська земля у подіях X століття (Міждисциплінарні нариси ранньої історії Руси-України). - Львів: Видавництво “Колір ПРО”, 2014. - 484 с.: іл. - (Серія “Невідома давня Україна”. - 1)