Svetska ekonomska kriza ili velika recesija je period velikog ekonomskog pada koji je počeo krajem prve decenije 21 veka. Tačan obim, vremenski okvir i da li je se završila su stvar sporenja i zavisi od zemlje do zemlje.^[1][2] Što se tiče obima MMF je zaključio da je upitanju najgora globalna recesija od kraja drugog svetskog rata.^[3][4] Prethodnica svetske ekonomske krize su američka finansijska kriza 2007/08 i američka hipotekarna kriza 2007-09.

Da bi se shvatio sam obim krize i njene posledice dovoljno je pogledati stope ekonomskog rasta Srbije, koja je u godinama pred krizu (2005, 2006 i 2007) imala stope rasta od 5%, 6% a ujednoj godini čak i 7% da bi u 2015. taj rast iznosio samo 0.7%.

Ova kriza je samo 2009. godine ispunila MMF-ov kriterijum za globalnu recesiju (realan pad svetskog BDP po paritetu kupovne moći).^[3][4] Uprkos činjenici da su kvartalni podaci za zemlje G20 (zemlje koje čine 85% svetskog BDP) prikazivali recesiju,^[5] MMF je (u odsustvu kompletnih podataka) odlučio da ne proglasi mere protiv globalne recesije na osnovu kvartalnih podataka. Međutim BDP zemalja G20 je dobar indikator od kada do kada je kriza bila na svetskom nivou, realan pad BDP zemalja G20 je bio u tri uzastopna kvartal od trećeg kvarala 2008. do prvog kvartala 2009.^[6]

Godine do krize je karakterisao prekomeran rast cena imovine (nekretnine, firme i sl.) i veliki porast ekonomske potražnje.^[7] Američko bankarstvo u senci (ne-depozitarne finansijske institucije kao što su investicione banke) je naraslo do te mere da je postalo konkurencija klasičnim bankarskim institucijam stim što nije podlegalo istoj kontroli, što je za posledicu imalo veću mogućunost propasti takvih institucija.^[8]

17. aprila 2009 Tadašnji direktor MMF Dominik Stros-Kan je izjavio da postoji šansa da neke zemlje neće sprovoditi pravu politiku što će za posledicu imati prerastanje recesije u depresiju. Slobodan pad u svetskoj ekonomiji se možda smanjuje i postoji potencijal za oporavak već u 2010, ali ovo isključivo važi ako se usvoji i sprovede prava ekonomska politika danas. MMF je istakao da za razliku od velike depresije a kao posledica globalne integrisanosti tržišta, ova kriza je sinhronizovana što za posledicu ima duže trajanje iste i sporiji oporavak.^[9]

Olivier Blanchard tadašnji glavni ekonomista MMF je izjavio: Dugoročna nezaposlenost je alarmantno visoka, u SAD polovina nezaposlenih je nezaposlena duže od šest meseci, to je nešto što nismo videli još od velike depresije. MMF je izjavio da postoji veza između rasta nejednakosti između bogatih i siromašnih u zapadnim ekonomijama i pada potražnje. Poslednji put kada je razlika između bogatih i siromašnih dostigla ove ekstreme je bila 1928-29.^[10]

• Velika depresija
• Evropska dužnička kriza

• Nations, United (January 15, 2013). World Economic Situation and Prospects 2013 (trade paperback) (1st izd.). United Nations. str. 200. ISBN 978-9211091663. »The global economy continues to struggle with post-crisis adjustments« 

Velika recesija na Wikimedijinoj ostavi