Srebro nitrat
Izvor: Wikipedija
| Srebro nitrat | |||
|---|---|---|---|
| |||
| |||
| Identifikacija | |||
| CAS registarski broj | 7761-88-8 
| ||
| PubChem[1][2] | 24470 | ||
| ChemSpider[3] | 22878
| ||
| UNII | 95IT3W8JZE
| ||
| ChEBI | 32130 | ||
| ChEMBL[4] | CHEMBL177367
| ||
| Jmol-3D slike | Slika 1 | ||
| |||
| |||
| Svojstva | |||
| Molekulska formula | AgNO3 | ||
| Molarna masa | 169.87 g mol−1 | ||
| Agregatno stanje | beli čvrsti materijal | ||
| Gustina | 4.35 g cm−3 | ||
| Tačka topljenja |
212 °C, 485 K, 414 °F | ||
| Tačka ključanja |
444 °C, 717 K, 831 °F (razlaže se) | ||
| Rastvorljivost u vodi | 1.22 kg/L (0 °C) 2.16 kg/L (20 °C) 4.40 kg/L (60 °C) 7.33 kg/L (100 °C) | ||
| Rastvorljivost | rastvoran u etanolu i acetonu | ||
| Opasnost | |||
| EU-klasifikacija |  C N
| ||
| NFPA 704 |
 0
2
0
| ||
| R-oznake | R8,R34, R50/53 | ||
| S-oznake | (S1/2), S26, S45, S60, S61 | ||
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala | |||
| Infobox references | |||
Srebro nitrat je neorgansko jedinjenje sa formulom AgNO3. Ovo jedinjenje je prekurzor mnogih drugih jedinjenja srebra, kao što su jedinjenja koja se koriste u fotografiji. On je daleko manje senzitivan na svetlost od halida.[5][6][7]
U čvrstom srebro nitratu, joni srebra imaju trigonalno planarnu koordinaciju.[8]
Kristali srebro nitrata se mogu dobiti rastvaranjem metala srebra u rastvor azotne kiseline te zatim uparavanjem rastvora.
- 3 Ag(s) + 4HNO3(aq) → 3 AgNO3(aq) + 2 H2O (l) + NO(g)
U čvrstom srebro-nitratu, joni srebra su raspore]eni u planarnoj ravni sa 3 koordinate (oblik jednakostraničnog trougla).[9]
Srebro-nitrat pokazuje brojne reakcije, ali se u laboratoriji i analitičkoj hemiji koristi uglavnom za dokazivanje hloridnog jona (Cl-).
- AgNO3 + NaCl → AgCl↓ + NaNO3
- AgNO3 + HCl → AgCl↓ +HNO3
Ukoliko se u raskvoru nađu srebrni i hloridni joni, oni stvaraju karakteristični beli, sirast talog.
Srebro-nitrat takođe može da reaguje sa karbonatima i hidrogenkarbonatima:
- 2 AgNO3 + Na2CO3 → Ag2CO3↓ + 2 NaNO3
Ako se izloži svetlosti, ili ako stoji na svetlom i tooplom mestu, razlaže se prema jednačini:
- 2 AgNO3 → 2 Ag + O2 + 2 NO2
Srebro nitrat je najpovoljnija so srebra u smislu troškova industrijske proizvodnje, te nudi brojne prednosti. Nije higroskopna, nasuprot fluoroboratnim i perhloratnim solima. Relativno je stabilna pri izlaganju svetlosti. Može se rastvoriti u brojnim rastvaračima. Nitratna funkcionalna grupa se može zameniti sa mnogim drugim grupama, dajući druge soli srebra. Izlažući srebro-nitrat jonima halida dobija se AgX (gde je X= Cl, Br, I itd.). U proizvodnji fotografskih filmova, srebro-nitrat reaguje sa kalijum ili natrijum halidima te se formira nerastvorna so srebro halida u fotografskom želatinu. Zatim se ona nanosi na trake tri-acetata ili poliestra. Na sličan način se dobijaju i neka jedinjenja srebra koja se koriste u pravljenju eksploziva, poput fulminata, azida ili acetilida. Tretiranjem srebro-nitrata sa bazama dobija se srebro oksid:
- 2 AgNO3 + 2 NaOH → Ag2O + 2 NaNO3 + H2O
Srebro nitrat se koristi na mnoge načine u sintezama organskih materija npr. kod deprotekcije ili oksidacije. Jon Ag+ reverzibilno reaguje sa alkenima, a srebro-nitrat se koristi kod razdvajanja smeša alkena putem selektivne apsorpcije. Rezultirajuće jedinjenje se može razložiti sa amonijakom oslobađajući slobodne alkene.[10]
Srebro-nitrat je otrovan i uzrokuje koroziju. Ukoliko srebro-nitrat dospe na kožu, koža najprije pobeli, da bi nakon sat vremena potamnela, praveći kombinaciju metalnog srebra i srebrnih sulfida.
- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.
- ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.
- ↑ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (2nd izd.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419.
- ↑ Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005.
- ↑ „Definition of Lunar Caustic”. Arhivirano iz originala na datum 2012-01-31. Pristupljeno 2014-04-11.
- ↑ P. Meyer, A. Rimsky et R. Chevalier (1978). „Structure du nitrate d'argent à pression et température ordinaires. Example de cristal parfait”. Acta Crystallographica Section B 34 (5): 1457–1462. DOI:10.1107/S0567740878005907.
- ↑ P. Meyer, A. Rimsky i R. Chevalier: Structure du nitrate d'argent à pression et température ordinaires; Example de cristal parfait, Acta Crystallographica, 1978, B34, pp. 1457-1462.
- ↑ A. C. Cope, R. D. Bach: Trans-Cyclooctene, Organic Syntheses, Volume 5, 1973 pp. 315; Vol. 49, 1969 pp. 39.
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
