Сајан
Izvor: Wikipedija
| Сајан | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Севернобанатски |
| Општина | Кикинда |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  1170
|
| Густина становништва | 25 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 45°50′24″N 20°16′25″E / 45.84°N 20.273666°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 83 m |
| Површина | 54,1 km² |
  Сајан Сајан (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 23324 |
| Позивни број | 0230 |
| Регистарска ознака | KI |
Координате: 45° 50′ 24" СГШ, 20° 16′ 25" ИГД
Сајан (мађ. Szaján) је насеље у Србији у општини Кикинда у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1170 становника.
Име села се јавља у 15. веку, кунског је порекла, лично име који упућује на тотем, а значење му је Гуштер (према историчару Денешу Сабоу). У званичним документима се први пут појављује 1449. у облику Зајхан (Zayhan). Насеље највероватније носи име кунског принца Зејхана, који је 1255. године био властелин у историјској мађарској међи Бодрог.
Према историчарима, околне хумке доказују то, да су на територији данашњег Сајана већ и у римском периоду постојала људска станишта. Чињенице да су се 1806. године, приликом насељења Сајана, током изградње нашли чврсто грађене темеље од клесаног камена, те да је пронађен и златни и сребрни новац из римског периода, а и да је пронађен новац из периода првих мађарских краљева, упућују на то да не само да је предео био насељен, него да је ту највероватније постојало једно значајно насеље.
За време Турака село је опустошено и нестаје. Мађарско становништво, судећи према презименима из тог доба се повлачи у Сегедин. После турског периода село постаје власништво краљевске камаре. Нађбечкерек, данашњи Зрењанин га 1718. године га издаје у закуп као пусту.
Властелини Антал и Јанош Тајнаји (браћа из међа Барш) га купују 1798. године. Имање је величине од 9.500 катастарских јутара.
Поновно насељавање Сајана се догодило 1806. године. Те године је властелин Тајнаји Јанош населио 800 хришћанских душа, углавном дуванских баштована из околине Сегедина, и из места Алђе (Algyő). Касније 1816. године су се придружили и баштовани из Ведрешхазе (Vedresháza).
Прва школа отворена је 1828. године, а католичка црква је подигнута 1880.
Кретање броја становника:
У насељу Сајан живи 1102 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,2 година (40,5 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 518 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,60.
Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Мађари | 1.195 | 88,64% | ||
| Срби | 121 | 8,97% | ||
| Роми | 18 | 1,33% | ||
| Хрвати | 5 | 0,37% | ||
| Југословени | 2 | 0,14% | ||
| Словенци | 1 | 0,07% | ||
| Румуни | 1 | 0,07% | ||
| непознато | 1 | 0,07% | ||
| м | ж | |||
| ? | 4 | 1 | ||
| 80+ | 13 | 22 | ||
| 75-79 | 26 | 31 | ||
| 70-74 | 40 | 40 | ||
| 65-69 | 42 | 53 | ||
| 60-64 | 37 | 47 | ||
| 55-59 | 40 | 49 | ||
| 50-54 | 45 | 36 | ||
| 45-49 | 62 | 47 | ||
| 40-44 | 60 | 51 | ||
| 35-39 | 41 | 36 | ||
| 30-34 | 43 | 35 | ||
| 25-29 | 41 | 36 | ||
| 20-24 | 46 | 37 | ||
| 15-19 | 46 | 49 | ||
| 10-14 | 47 | 30 | ||
| 5-9 | 32 | 35 | ||
| 0-4 | 34 | 14 | ||
| просек | 40.5 | 44.2 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 586 | 180 | 356 | 35 | 14 | 1 |
| Женски | 570 | 86 | 358 | 111 | 15 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 419 | 275 | 6 | 1 | 52 | 7 | 38 | 12 | 2 | 8 |
| Женски | 273 | 217 | - | - | 12 | - | - | 14 | 3 | 1 |
| Оба | 692 | 492 | 6 | 1 | 64 | 7 | 38 | 26 | 5 | 9 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 5 | 7 | 3 | 3 | - | - | - | |
| Женски | - | - | 1 | 8 | 16 | 1 | - | - | - | |
| Оба | - | - | 6 | 15 | 19 | 4 | - | - | - |
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
