Rudolf Bultmann (fonetski: Rudolf Bultman, 20. avgust 1884—30. jul 1976), bio je proučavalac Novog zaveta i nemački teolog.

Posle studija na više nemačkih Univerziteta radio je kao profesor Novog zaveta. Primenjivao je kritičke metode u radu do radikalnog skepticizma, posebno u analizi Jevanđelja, što je izloženo u delu Die Geschichte der s noptischen Tradition (1921, 1931, 1934). U delu Jesus (1926) govori o Hristovoj misiji u kojoj je okupio svoje učenike, ali do kraja dolazi do stava da potpuno negira njegovu iskupljivačku misiju i moralno učenje. Sa ekstremnim istorijskim skepticizmom pravi paralelu između istorije i religije i prikazuje potrebu demitologizacije Novog Zaveta. Navodi mitološke elemente Novog Zaveta (bezgrešno začeće i rođenje) i tvrdi da je jevanđeoska priča zasnovana na mitološkim konceptima Univerzuma. Bultman smatra da ako bi se mitski element potpuno izbacio, pravo značenje Jevanđelja će potpuno izgubiti smisao.

Bultmanova predavanja je slušao, između ostalih, Martin Hajdeger, potonji istaknuti nemački filozof.

Bultman je bio plodan pisac a od njegovih radova najznačajniji su:

• Der Stil der paulinischen Predigt und die k nisch-stoische Diatribe (1910);
• Die Erforschung der s noptischen Evangelien (1925);
• Das Evangelium des Johannes (1941).

• Protestantizam