Pritoka^[1] je vodotok (reka ili potok) koja se uliva u veći vodotok ili glavni (matični) tok reke ili jezera.^[2] Pritoka se ne uliva direktno u more ili okean.^[3] Pritoke zajedno sa svojim glavnim vodotokom odvode sve površinske i podzemne vode svoga sliva, do mora ili okeana.

U ušću, gde se dve ili više vode sastaju zajedno, obično se odnosi na spajanje pritoka.

Suprotnost pritoci je rukavac, vodotok koji se odvaja i teče od glavnog vodotoka.^[4] Rukavci se najčešće mogu naći u rečnim deltama.

„Desna pritoka” i „leva pritoka (ili „pritoka desne obale” i „pritoka leve obale”) su pojmovi koji ukazuju na orijentaciju pritoke u odnosu na tok glavne reke, a definišu se iz perspektive gledanja nizvodno (u smeru vodene struje glavnog vodotoka).^[5]

U SAD, gde pritoke ponekad imaju isto ime kao reka u kojoj se slivaju, nazivaju se forke. One se obično označavaju smerom kompasa. Na primer, Američka Reka ima severnu, srednju i južnu forku. Severni rukavac Reke Čikago ima istočnu, zapadnu i srednju forku, dok južni rukavac ima južnu forku, a smatra se da ima i zapadnu forku).

Forke se ponekad označavaju kao „desne” i „leve”. Posmatrač rukom određuje forku okrenut uzvodno. Na primer, Stir Krik ima levu pritoku koja se naziva desna forka Stir Krika.

Pritoke se ponekad nabrojavaju počevši od onih koje su najbliže izvoru reke, a završavajući se onim koje su najbliže ušću reke. Stralerov sistem označavanja pritoka ispituje raspored pritoka u hijerarhiji, gde postoje pritoke prvog, drugog, trećeg i viših redova, s tim da su pritoke prvog reda obično najmanje po veličini.

Na primer, pritoka drugog reda bi bila rezultat dve ili više pritoka prvog reda koje se spajaju u istu.^[5]

• Rukavac (rastoka, otoka)
• Estuar

• Makkaveev N. I. Ruslo reki i эroziя v eё basseйne — M., Izd-vo AN SSSR, 1955. — 346 s.
• Čebotarev A. I. Gidrologičeskiй slovarь — L, Gidrometeoizdat, 1978 — 308 s.