Nikifor Vrijenije ili Nikifor Brijenije (grč. Νικηφόρος Βρυέννιος, 1062–1137) bio je vizantijski vojskovođa, državnik i književnik, rođen u Hadrijanopolju.

Nikifor Vrijenije, zet cara Aleksija I Komnina nastavio je istorijsko delo Mihaila Atalijata. Na podstrek svoje tašte, carice Irine, napisao je istorijsko delo Ὕλη ἱστορίας (doslovno = Građa za istoriju). Vrijenije je pisao u vreme velikog procvata vizantijske književnosti. I za njega je karakterističan, mada u umerenijem obliku, onaj klasicizam čiji su veliki predstavnici bili Mihailo Psel, Mihailo Atalijat i sama Ana Komnina, koji, vaspitani u klasičnom duhu, pišu pomalo izveštačenim arhaičnim jezikom. Vrijenijev prikaz počinje sa Isakom I Komninom (1057–1059). Veličajući porodicu Komnina, on ni jednog trenutka ne zaboravlja ni rod Vrijenija, posebno svog dedu Nikifora (koji je 1078. digao ustanak protiv Mihaila VII Duke težeći za carskom krunom). Njegovim akcijama posvećuje naročitu pažnju, zapostavljajući događaje u kojima ovaj nije učestvovao. Njegovo delo iznenada se prekida na događajima oko 1079. godine. Njegov odličan, strog, uzdržljiv atički stil karakteriše izuzetna izražajnost i osećajnost. U ritmu rečenice prepoznaje se uticaj Ksenofontove Anabaze. Za pisanje svog dela Vrijenije se služio usmenim obaveštenjima, pri tom se oslanjajući na svoje intimno poznavanje ljudi i izbivanja.