Mitotički inhibitor je lek koji inhibira mitozu, ili ćelijsku deobu. Ovi lekovi ometaju mikrotubule, strukture koje razdvajaju ćelije tokom deobe. Mitotički inhibitori se koriste u tretmanu kancera, pošto ćelije raka imaju sposobnost brzog rasta i proširivanja na celokupno telo (metastaza) putem kontinualne mitotičke deobe, te su senzivnije na inhibiciju mitoze od normalnih ćelija. Mitotički inhibitori se takođe koriste u citogenetici (izučavanju hromozoma), pri čemu oni zaustavljaju ćelijsku deobu u stupnju u kome hromozomi mogu da budu lako pregledani.^[1]

Mitotički inhibitori su izvedeni iz prirodnih supstanci kao što su biljni alkaloidi, i sprečavaju ćelije da izvode mitozu putem ometanja polimerizacije mikrotubula, čime sprečavaju kancerozni rast. Mikrotubule su dugi proteini koji se protežu duž ćelije i razmeštaju ćelijske komponente. One su dugi polimeri formirani od malih jedinica (monomera) proteina tubulina. Mikrotubule nastaju tokom normalnih ćelijskih funkcija sastavljanja (polimerizacije) tubulinskih komponenti, i razlažu se kad nisu više potrebne. Jedna od važnih funkcija mikrotubula je pomeranje i razdvajanje hromozoma i drugih ćelijskih komponenti pri ćelijskoj deobi (mitozi). Mitotički inhibitori ometaju formiranje i razlaganje tubulina u mikrotubulne polimere. Time prekidaju ćelijsku deobu, obično tokom mitozne (M) faze ćelijskog ciklusa, kad dva seta potpuno formiranih hromozoma trebaju da se razdvoje u ćelije ćerke.^[2][3]

Primeri mitotičkih inhibitora koji se frekventno koriste u tretmanu kancera su paklitaksel, docetaksel, vinblastin, vinkristin, i vinorelbin.^[1] Kolhicin je mitotički inhibitor koji se koristi u tretmanu gihta.^[4]