Mišiće glave sačinjavaju dve velike muskulatorne grupe:

• površinski ili potkožni mišići, i
• duboki ili mastikatorni mišići.

Površinski mišići su tanki, pljosnati i leže u potkožnom tkivu lica i krova lobanje. Sa izuzetkom mišića obraza, svi oni nemaju svoje fascijalne omotače i različito su razvijeni kod pojedinih osoba.

Potkožni mišići se pripajaju na kostima, hrskavicama, aponeurozi svoda lobanje i na dubokoj strani kože lica i lobanje. Svi su inervisani grančicama facijalnog živca, pa pri njegovoj povredi dolazi do oduzetosti većeg dela muskulature. Ovi mišići učestvuju u otvaranju i zatvaranju prirodnih otvora oko kojih su lokalizovani, deluju pri žvakanju, gutanju i govoru, a osim toga daju karakteristične izraze licu (zbog čega ih nazivaju i mimični mišići).

Mimična muskulatura predstavlja veoma složenu celinu, koja odražava celokupno duševno stanje čoveka (radost, tugu, ljutnju, iznenađenje i sl). Ona se nalazi pod uticajem volje i složenih refleksnih centara u mozgu.

Duboki mišići glave učestvuju prevashodno u procesu žvakanja hrane i predstavljaju celinu sa anatomskog, fiziološkog i embrionalnog stanovišta. Oni se pripajaju na skeletu lobanje i donjoj vilici, a inervisani su bočnim granama mandibularnog živca. Svojim dejstvom oni učestvuju u podizanju i spuštanju mandibule, uzimanju hrane, govoru itd.

Dr Slavoljub V. Jovanović, dr Nadežda A. Jeličić: "Anatomija čoveka – glava i vrat" ("Savremena administracija" Beograd 2000.) ISBN 86-387-0604-9