Leonid Kravčuk
Izvor: Wikipedija
| Leonid Kravčuk | |
| |
| Biografija | |
|---|---|
| Datum rođenja | 10. januar 1934. |
| Mesto rođenja | Veliki Žitin (Poljska) |
| Datum smrti | 10. maj 2022 |
| Veroispovest | pravoslavlje |
| Politička partija | Komunistička partija Sovjetskog Saveza (do 1991) Socijaldemokratska partija Ukrajine (ujedinjena) |
| Profesija | političar |
| Potpis | 
|
| Mandat(i) | |
| 1. predsednik Ukrajine | |
| 5. decembar 1991 — 19. jul 1994. | |
| Prethodnik | funkcija ustanovljena |
| Naslednik | Leonid Kučma |
uredi  |
|
Leonid Makarovič Kravčuk (ukr. Леонід Макарович Кравчук; Veliki Žitin, 10. januar 1934 — 10. maj 2022) je bivši ukrajinski političar i prvi predsednik Ukrajine nakon sticanja nezavisnosti 1991. godine.
Rođen je 1934. godine u selu Veliki Žitin u seljačkoj porodici. To je područje tada bilo deo Poljske, a nakon Drugog svetskog rata je priključeno Ukrajinskoj SSR. Član Komunističke partije Sovjetskog Saveza postao je 1958, a radio je u Agitpropu. Član Politbiroa KP Ukrajine postao je 1989, a 23. jula 1990. izabran za predsednika Vrhovne rade, čime je postao najuticajniji ukrajinski političar.
Nakon neuspelog Avgustovskog puča u Moskvi 1991, Kravčuk je napustio članstvo u KPSS i proglasio Ukrajinu nezavisnom od Sovjetskog Saveza. Bio je izabran za prvog predsednika nezavisne Ukrajine na predsedničkim izborima u decembru 1991. godine.
Svoju je političku karijeru jačao izbegavajući sukobe, a odlikovao se lukavošću i diplomatskim pristupom. Kravčuk je tokom svog mandata okrenuo Ukrajinu prema Zapadu i bio jedan od retkih vođa u svetu koji je svoju zemlju očistio od nuklearnog naoružanja. Nije uspeo da se obračuna s korupcijom, koja je bila uzrok loše sprovedenoj privatizaciji državnog vlasništva. Inflacija je u zemlji dostigla astronomske visine između 1992. i 1994, penjući se na hiljade procenata.
Najveći promašaj tokom Kravčukovog mandata bila je propast Crnomorske parobrodske kompanije u Odesi, dotada najveće trgovačke flote na svetu. Kompanija je tajno prodana u bescenje stranim firmama za sitan novac. Stotine mornara nisu primili plate i ostali da žive na brodovima širom sveta nekoliko narednih godina. Kravčukov sin bio je optužen da je učestvovao u malverzacijama oko prodaje kompanije.
Šokirani propašću privrede i rastom napetosti s Rusijom, ukrajinski birači su na predsedničkim izborima 1994. izabrali Leonida Kučmu, koji je obećao obračun s korupcijom, obnovu privrede i veću saradnju s Rusijom.
Nakon poraza na izborima, Kravčuk se povezao s nekoliko ukrajinskih oligarha i s njima osnovao Socijaldemokratsku partiju Ukrajine (ujedinjenu). Na predsedničkim izborima 2004. godine, Kravčuk je dao podršku Viktoru Janukoviču[1]. U intervjuu 2009. je izjavio da napušta politiku[2][3]. Na predsedničkim izborima 2010. je dao podršku Juliji Timošenko, okrenuvši se od Janukoviča[4].
- ↑ Viktor Medvedchuk’s Crisis Arhivirano 2008-09-06 na Wayback Machine-u, Ukrainska Pravda (26.6. 2007)
- ↑ Kravchuk left SDP(u) (uk)
- ↑ Kravchuk leaves Social Democratic Party of Ukraine (united) Arhivirano 2012-03-14 na Wayback Machine-u, Interfax-Ukraine (25.9. 2009)
- ↑ (ru) Kravčuk stal doverennыm licom Timošenko na prezidentskih vыborah, Focus (21.10. 2009)
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
