Kolagen je jak i dugačak molekul (300 nm, prečnika 1,5 nm), karakterističan za životinje, koji čini čak 25% svih proteina organizma sisara.

Kolagen se stvara u cisternama granulisanog endoplazmatičnog retikuluma kao prokolagen. Prokolagen je izgrađen od tri levogira polipeptidna lanca, koji su međusobno desnogiro uvijeni i stabilizovani vodoničnim vezama, sa slobodnim krajevima. Kada se dejstvom enzima uklone krajevi, dobija se strukturna jedinica kolagena zvana tropokolagen. U ekstracelularnom matriksu jedinice tropokolagena se spontano udružuju u izdužena vlakna kolagena.

Postoji 28 tipova kolagena, opisanih u literaturi. Najzastupljeniji je kolagen I, koji čini osnovna vlakna vezivnog tkiva. Pored njega česti su kolagen II, III i IV. Kolagena vlakna su glavna strukturna komponenta ekstracelularnog matriksa, za koju se vezuju druge strukture (elastin, proteoglikani, adhezivni proteini ekstracelularnog matriksa), ali vlakana ima i u nekim ćelijama. Jako je važan u hrskavici, ligamentima, tetivama, kostima, zubima, omogućava zategnutost kože i krvnih sudova. Prisutan je i kao kristalin u očnom sočivu.^[1]

• 
  Slika tankog presjeka kroz vezivno tkivo pluća sisavca.Veliko povećanje prkazuje vlakna kolagena tip I (snimano pomoću transmisijskog elektronskog mikroskopa).
• 
  1K6F Kristalna struktura modela trostruke zavojnice kolagena (tip Pro- Pro-Gly103 04)
• 
  Jednostavniji prikaz trostruke zavojnice kolagena

Kolagen na Wikimedijinoj ostavi

1. ↑ Korištenje kolagena u kozmetici