Viteški red svetog Jovana

Zvanično ime

engleski : Sovereign Military Hospitaller Order of St. John of Jerusalem of Rhodes and of Malta

Nezavisni Vojni Bolnički Red Svetog Jovana iz Jerusalima, sa Rodosa i Malte

Geslo

latinski : Tuitio Fidei et Obsequium Pauperum

Odbrana Vere i pomoć napaćenima

Godina osnivanja

1048. godine su osnovani

1113. godine su priznati

1136. godine postaju vojnički red

Vitezovi Hospitalci (takođe poznati kao Suvereni Red Svetog Jovana Jerusalimskog od Rodosa i od Malte, Malteški vitezovi, Vitezovi sa Rodosa, i Malteški kavaljiri; francuski: Ordre des Hospitaliers ) je udruženje koje je počelo kao bolnica osnovana u Jerusalimu 1080. da bi se starala o siromašnim i bolesnim hodočasnicima u Svetoj zemlji. Nakon osvajanja Jerusalima 1099. u Prvom krstaškom ratu postala je verski i viteški red kako bi se starala i branila Svetu zemlju. Zvanično je priznat 15. februara 1113. u papinoj buli. Posle gubitka hrišćanske teritorije u Svetoj zemlji, Red je delovao sa Rodosa gde je imao suverenost, a kasnije sa Malte gde je bio vazalna država pod španskom vice-kraljevinom Sicilijom.

Postoji više naziva koji su označavali ovaj viteški red.

• Jovanovci je naziv koji su dobili zbog crkve Svetog Jovana uz koju su podigli bolnicu.
• Hospitalci je naziv koji su dobili zbog toga što su osnovali bolnicu u Jerusalimu u u kojoj su lečili ranjene i bolesne.
• Malteški vitezovi je naziv koji su dobili kada su se preselili na Maltu.

• Nosili su crnu odoru na kojoj je bio beli krst, koji podseća na gvozdeni krst, što je bio i njihov grb, po kome su bili prepoznatljivi sve vreme srednjeg veka.
• Nakon selidbe na Maltu, promenili su grb koji je i danas u upotrebi. Čini ga srebrni (argent) malteški krst na crvenom (gules) štitu.

Posle pada Jerusalima, 1187. godine, prelaze na Kipar, a potom na Rodos. Kada su Turci osvojili Rodos 1522, car Svetog Rimskog carstva Karlo V ih seli na Maltu 1530. godine. Nakon Velike opsade 1565. godine, na ostrvu je podignut novi grad nazvan po velikom majstoru viteškog reda Žanu de la Valeti; otud La Valeta ili jednostavno Valeta. Napoleon I je na svom pohodu ka Egiptu osvojio Maltu 1798, nakon čega su vitezovi prešli u Rim.

Ivanovci u Hrvatsku stižu na poziv bana Borića. Već u XII. stoljeću su ivanovci imali ogromne posjede na Ivanščici s utvrđenim gradom Belom. Ivanovci su u Hrvatskoj svoje posjede stekli isključivo kraljevskim darovanjem i kasnijim preuzimanjem templarskih posjeda nakon ukinuća Templarskog reda 1312. od strane avinjonskog pape Klementa V.

U posjedu Ivanovaca se između ostalog spominje Marča kod Kloštar Ivanića, Glogovnica, Tkalec, sv. Juraj od Planine (monasterium s. Georgii de Planina)^[1] kod Kašine i Čiče ispod Save. U Hrvatskoj su djelovali do 17. stoljeća ^[2].

U Hrvata se ivanovci javljaju i u Bačkoj. Imali su samostan i crkvu u Baču. Njihov samostan su naslijedili franjevci ^[2].

Za vreme rata 1885. između Kraljevine Srbije i Kneževine Bugarske, Malteški red je donirao srpskim železnicama sanitetski voz od 10 kola, koji je saobraćao na relaciji Beograd-Niš.

• Blagosloveni Žerar (The Blessed Gerard) (1099-1120)
• Rejmon de Puj de Provans (Raymond du Puy de Provence) (1120-1160)
• Ože de Balben (Auger de Balben) (1160-1163)
• Arno de Kom (Arnaud de Comps) (1162-1163)
• Žilber Deseji (Gilbert d'Aissailly) (1163-1170)
• Gaston de Mirol (Gastone de Murols) (oko 1170-1172)
• Žilber Sirijski (Gilbert of Syria) (1172-1177)
• Rože de Mulin (Roger de Moulins) (1177-1187)
• Ermangar Dasp (Hermangard d'Asp) (1187-1190)
• Garnijer de Naplu (Garnier de Naplous) (1190-1192)
• Žofroa de Donžon (Geoffroy de Donjon) (1193-1202)
• Alfons Portugalski (Alfonse of Portugal) (1203-1206)
• Žofroa le Rat (Geoffrey le Rat) (1206-1207)
• Gerin de Montegi (Guerin de Montaigu) (1207-1228)
• Bertran de Tesi (Bertrand de Thessy) (1228-1231)
• Gerin de Montegi (Guerin de Montaigu) (1231-1236)
• Bertran de Komp (Bertrand de Comps) (1236-1240)
• Pjer de Vjel-Brid (Pierre de Vielle-Bride) (1240-1242)
• Žilom de Šatonef (Guillaume de Chateauneuf) (1242-1258)
• Igi de Revel (Hugues de Revel) (1258-1277)
• Nikola Lornj (Nicolas Lorgne) (1277-1284)
• Žan de Vilijer (Jean de Villiers) (1284-1294)
• Odon de Pin (Odon de Pins) (1294-1296)
• Žilom de Vilar (Guillaume de Villaret) (1296-1305)
• Fulk de Vilar (Foulques de Villaret) (1305-1319)
• Elion de Vilnev (Helion de Villeneuve) (1319-1346)
• Diedone de Gonzo (Dieudonné de Gozon) (1346-1353)
• Pjer de Kornejan (Pierre de Corneillan) (1353-1355)
• Rože de Pin (Roger de Pins) (1355-1365)
• Ramon Berenže (Raymond Berenger) (1365-1374)
• Rober Žilijak (Robert de Juliac) (1374-1376)
• Huan Fernandez Deredija (Juan Fernández de Heredia) (1376-1396)
  • Rikardo Karaćolo (Riccardo Caracciolo) (1383-1395) suparnički veliki majstor
• Filiber de Nejak (Philibert de Naillac)(1396-1421)
• Antonio Fluvijan de Rivijer (Antonio Fluvian de Riviere) (1421-1437)
• Žan de Lastik (Jean de Lastic) (1437-1454)
• Žak de Mili (Jacques de Milly) (1454-1461)
• Pjero Raimondo Cakosta (Piero Raimondo Zacosta) (1461-1467)
• Đovani Batista Orsini (Giovanni Battista Orsini ) (1467-1476)
• Pjer Dobison (Pierre d'Aubusson) (1476-1503)
• Emeri Damboaz (Emery d'Amboise) (1503-1512)
• Gi de Blanšfort (Guy de Blanchefort) (1512-1513)
• Fabricio del Kareto (Fabrizio del Carretto) (1513-1521)
• Filip Vilijer de Lil-Adam (Philippe Villiers de L'Isle-Adam) (1521-1534)
• Pjero de Ponte (Piero de Ponte) (1534-1535)
• Didije de Sen-Žej (Didier de Saint-Jaille) (1535-1536)
• Huan de Omedes i Koskon (Juan de Homedes y Coscon) (1536-1553)
• Klod de la Sengle (Claude de la Sengle) 1553-1557)
• Žan de la Valet (Jean de la Vallette) (1557-1568)
• Pjer de Mon (Pierre de Monte) (1568-1572)
• Žan de la Kasjer (Jean de la Cassiere) (1572-1581)
• Igi Luben de Verdaj (Hugues Loubenx de Verdalle) (1581-1595)
• Martin Garze (Martin Garzez) (1595-1601)
• Alof de Vinjakur (Alof de Wignacourt) (1601-1622)
• Luis Mendez de Vaskonseljos (Luís Mendes de Vasconcellos) (1622-1623)
• Antoan de Pol (Antoine de Paule) (1623-1636)
• Huan de Laskaris-Kastelar (Juan de Lascaris-Castellar) (1636-1657)
• Antoan de Redin (Antoine de Redin) (1657-1660)
• Anet de Klermon-Žesan (Annet de Clermont-Gessant) (1660)
• Rafael Kotone (Raphael Cotoner) (1660-1663)
• Nikola Kotone (Nicolas Cotoner) (1663-1680)
• Gregorio Karafa (Gregorio Carafa) (1680-1690)
• Adrijen de Vinjakur (Adrien de Wignacourt) (1690-1697)
• Ramon Perejo i Rokafil (Ramon Perellos y Roccaful) (1697-1720)
• Mark Antonio Condadari (Marc'Antonio Zondadari) (1720-1722)
• Antonio Manoel de Vilena (Antonio Manoel de Vilhena) (1722-1736)
• Remon Despuj (Raymond Despuig) (1736-1741)
• Manuel Pinto de Fonseka (Manuel Pinto de Fonseca) (1741-1773)
• Fransisko Ksimenes de Teksada (Francisco Ximenes de Texada) (1773-1775)
• Emanuel de Roan-Poldik (Emmanuel de Rohan-Polduc) (1775-1797)
• Ferdinand fon Hompeš cu Bolhajm (Ferdinand von Hompesch zu Bolheim) (1797-1799)
• Pavle I od Rusije (Pavel I Petrovič) (1798-1801) de fakto
• Đovani Batista Tomazi (Giovanni Battista Tommasi) (1803-1805)
  • Iniko Maria Gevara-Suardo (Innico Maria Guevara-Suardo) (1805-1814) zamenik
  • Andre di Đovani (André Di Giovanni) (1814-1821) zamenik
  • Antoan Buska (Antoine Busca) (1821-1834) zamenik
  • Karlo Kandida (Carlo Candida) (1834-1845) zamenik
  • Filipe di Koloredo-Mels (Philippe di Colloredo-Mels) (1845-1864) zamenik
  • Alesandro Bordžija (Alessandro Borgia) (1865-1871) zamenik
  • Đovani Batista Česki a Santa Kroče (Giovanni Battista Ceschi a Santa Croce ) (1871-1879) zamenik
• Đovani Batista Česki a Santa Kroče (Giovanni Battista Ceschi a Santa Croce ) (1879-1905)
• Galeaco fon Tun und Hoenštajn (Galeazzo von Thun und Hohenstein) (1905-1931)
• Ludoviko Kiđi Albani dela Rovere (Ludovico Chigi Albani della Rovere) (1931-1951)
• Anđelo de Mojana di Kolonja (Angelo de Mojana di Cologna) (1962-1988)
• Endru Viloubi Ninian Berti (Andrew Bertie) (1988-2008)
• Metju Festing (Matthew Festing) (2008-danas)
• Igor Mijatović (Igor Mijatović) (1985 - danas)

• Krstaški ratovi
• Templari
• Tevtonski vitezovi

Malteški red na Wikimedijinoj ostavi

• Zvanična stranica Suverenog viteškog reda Malte (en)
• Malteški red, suverenost i međunarodno pravo (en)
• Uprava svetog Benedikta Arhivirano 2005-10-25 na Wayback Machine-u (en)
• Uprava svetog Augustina (en)
• Malteški vitezovi Arhivirano 2007-05-27 na Wayback Machine-u - Članak iz KM Magazine (en)

1. ↑ Klaić, Vjekoslav: "Castrum antiquum Paganorum" kod Kašine u gori zagrebačkoj, Vjesnik hrvatskoga arheološkoga društva, Nove serije sveska VII. 1903/4.
2. ↑ ^{2,0 2,1} Zvonik br. 134/2005.^{[mrtav link]} Povijesni kutak - Opatije i samostani na području Bačke