Auga (mitologija)
Izvor: Wikipedija
Auga (grčki: Αὐγή) bila je, u grčkoj mitologiji, kći tegejskog kralja Aleja i Nereje.
Pošto je prorečeno da će Auga roditi sina koji će poubijati svoje ujake, njen otac ju je postavio za sveštenicu Atene Aleje u hramu te boginje u Tegeji i zavetovao je na devičanstvo. Međutim, u hramu ju je pronašao i silovao Herakle u stanju pijanstva kad je prolazio kroz Tegeju. Prema jednoj priči, kralj Alej je otkrio da je njegova kćer rodila sina Telefa i zatvorio ih je oboje u kovčeg koji je bacio u more. Talasi su ih odneli u maloazijsku Miziju, odnosno do ušća Kajka, gde ih je pronašao kralj Teutrant, koji se oženio Augom, a Telefa usvojio.
Prema drugoj priči, Auga je sakrila svog sina u hram čime je počinila svetogrđe. Zato je zaraza zavladala zemljom i kralj je otkrio istinu pitajući proročište za uzrok. Otac je Augu predao Teutrantu i naredio da se beba ostavi u planini. Postoji i priča da je Auga još uvek bila trudna kada je otac saznao istinu, te je naložio Naupliju ("mornaru") da je baci u more. Dok ju je vodio preko planine Parteniju iznad Tegeje, Auga je rodila Telefa i tu ga i ostavila, a kasnije ga je našla i podojila košuta.[1] Pri tom mu je ostavila i prsten koji joj je poklonio Herakle i po kome je kasnije poznao svog sina. Nauplije se sažalio na Augu i nije je bacio u more, već ju je predao trgovcima koji su je predali Teutrantu.[2]
Prema drugoj verziji, Augu je Teutrant usvojio kao ćerku. Kasnije se u Miziji pojavio i Telef, već odrastao; kad je Teutrant hteo da Telefu za ženu preda svoju usvojenu ćerku Augu i kad je ovo dvoje trebalo da stupe u seksualni odnos, začuo se snažan grom, koji ih je sprečio u tome; njih dvoje su se zatim prepoznali kao majka i sin na osnovu prstena koji je Augi dao Herakle, a koji je ona predala malom Telefu.
U doba Pausanije (2. vek) pokazivao se grob Augin u Pergamu, gde su Atalidi poštovali Telefa kao junaka-osnivača.[3]
Mit o Augi je bio inspiracija velikim grčkim tragičarima Eshilu (Mizijci), Sofoklu (Mizijci, Aleadi) i Euripidu (Telef, Auga), kao i komediografima Fililiju i Eupolidu. U likovnoj umetnosti je retko prikazivana. Predstavljena je na pompejanskim freskama i na Pergamskom žrtveniku, gde je na Telefovom frizu prikazana među sporednim likovima.
Higin je navodi kao jednu od Hora.[4]
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, II, 7, 4; III, 9, 1.
- ↑ Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović, Dragoslav Srejović, Leksikon religija i mitova, Savremena administracija, Beograd, 1992.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, VIII, 4, 6.
- ↑ „Greek Myth Index: Auge”. Arhivirano iz originala na datum 2010-12-16. Pristupljeno 2014-01-13.
Text is available under the CC BY-SA 4.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.
