Žlezda (ek.) ili žlijezda (ijek.), organ u životinjskom telu koji ima sposobnost oslobađanja različitih supstanci. Žlezda može izlučiti te supstance u krvotok (endokrina žlezda), u neku od telesnih šupljina ili pak u spoljašnju sredinu (egzokrina žlezda).

Žlezdani epiteli nastaju od jednoslojnih epitela koji mogu da vode poreklo od ektoderma ili endoderma. U određenom delu jednoslojnog epitela dolazi do intenzivnih mitotičkih deoba čime se stvara grupa ćelija koja podseća na pupoljak i smeštena je između epitela i podepitelske lamine. Produžavanjem mitotičkih deoba pupoljak sve više uranja u dubinu, u vezivno tkivo ispod epitela. Od ćelija tog pupoljka se postepeno diferencira žlezdani epitel. Ako žlezdani epitel ostane u vezi sa pupoljkom-začetnikom, tkivo koje ostvaruje tu vezu predstavlja izvodni kanal, a sama žlezda je egzokrina. Ukoliko se ta veza prekine, izvodnog kanala nema i u pitanju je endokrina žlezda.

Proizvod (sekret) stvoren u žlezdanim ćelijama se u najvećem broju slučajeva izlučuje procesom egzocitoze.

Prema načinu na koji sekret dospeva do mesta svog delovanja žlezde se dele na:

• endokrine žlezde - žlezde koje sekretuju svoje produkte direktno preko membrane u okolni prostor. Preciznija definicija endokrinih žlezda je da se njihovi sekreti izbacuju u međućelijski prostor, a iz njega u krv kojom dospevaju do mesta u organizmu na kome ispoljavaju svoje dejstvo. Uz ove žlezde prisutni su diskontinuirani kapilari.

• egzokrine žlezde - žlezde koje svoje produkte oslobađaju u spoljašnju sredinu. Egzokrine žlezde imaju izvodne kanale preko kojih njihovi sekreti dospevaju do mesta gde deluju. Prate ih kontinuirani kapilari.

• egzokrino-endokrine žlezde su one koje imaju dvostruku funkciju, kakve su npr. jetra, gušterača ili polne žlezde čoveka.

Prema građi moguće je razlikovati sledeće tipove žlezda:

1. cevolike (tubularne), u vidu tubula (slepo završenih cevčica) koje mogu biti:

• prave
• izuvijane
• razgranate;

2. meškolike (acinusne), u vidu acinusa (mešak loptastog oblika) koji su najčešće grupisani u grozdaste oblike koje imaju zajednički sistem izvodnih kanala.

3. mešovite, koje poseduju kako cevaste tako i meškolike delove (npr. podjezična žlezda).

Na osnovu hemizma i izgleda proizvoda lučenja razlikuju dva tipa žlezdanih ćelija:

1. serozne čiji je sekret, posmatran pod svetlosnim mikroskopom, kompaktan tako da obrazuje granule (lat. granulum = zrno); takve su npr. podvilične i podjezične pljuvačne žlezde;

2. mukozne čiji sekret nije kompaktan.

Prema načinu sekrecije egzokrine žlezde obuhvataju tri grupe:

• Apokrine žlezde - tokom sekrecije, deo tela ćelije odlazi zajedno sa produktom.

Glavni članak: apokrine žlezde

• Merokrine žlezde - ćelije oslobađaju svoj produkt u okolinu putem egzocitoze.

Glavni članak: merokrine žlezde

• Holokrine žlezde - celokupna ćelija dezintegriše da bi oslobodila svoj produkt.

Glavni članak: holokrine žlezde

Mogu se razlikovati još i:

• homokrine žlezde građene od jedne vrste ćelija koje sve stvaraju isti sekret;
• heterokrine žlezde, izgrađene od različitih vrsta ćelija koje sintetišu različite sekrete.

Tip sekretornog produkta koji luče egzokrine žlezde može biti:

• Lojni - vodenkasti produkt bogat proteinima
• Serozni - viskozni produkt, bogat glikoproteinima
• Mukozni - lipidni produkt

Sekretorne ćelije parenhima endokrinih žlezda proizvode hormone koje ubacuju u krvotok i tako stižu do ciljnih mesta u organizmu gde ostvaruju svoje dejstvo. Hormoni na ciljne ćelije deluju tako što podstiču ili koče metaboličke procese u njima. Osim toga, hormoni nekih endokrinih žlezda mogu delovati aktivirajuće ili inhibirajuće na druge endokrine žlezde.

Hormoni se sintetišu i u ćelijama koje grade organe koji nemaju samo endokrinu funkciju, kao što je to slučaj sa:

• Langerhansovim ostrvcima u gušterači;
• Lejdigove ćelije testisa
• granulosa i luteinske ćelije jajnika
• ćelije sinciciotrofoblasta i citotrofoblasta u placenti (posteljica)
• pojedinačnim endokrinim ćelijama razbacanim po crevnom i respiratornom epitelu.

Glavni članak: Endokrine žlezde

• Bionet škola

• Milin J. i saradnici: Embriologija, Univerzitet u Novom Sadu, 1997.
• Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.
• Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, Beograd, 1989.
• Popović S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990.
• Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.
• Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995.
• Šerban, M, Nada:Ćelija-strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001.