For faster navigation, this Iframe is preloading the Wikiwand page for Юлиан Рамач.

Юлиан Рамач

Юлиан Рамач
Јулијан Рамач серб.
Увидьте фото
Познатый як языкознавець, лексикограф
Горожанство Сербія
Уроджѣня децембра 12., 1940 (1940-12-12) (83 р.)
Руски Керестур, Войводина, Югославия
Научна робота
Сферы наук лингвистика
Ученый ступень доктор филозофии, 1988
Alma mater Београдска универзита
Главны роботы Лексика руского язика (1983),
Фразеологийни сербскогорватско-руски словнїк (1987, сполуавтор),
Практична стилистика (1996)
Узнаня
Одзнакы
Искри култури
Микола М. Кочиш
Кирил и Методий
***


Ту можуть быти податкы з Wikidata,
не контролованы авторами статѣ
Филозофска факулта в Новом Садѣ

Юлиан Рамач (*12. децембер 1940, Руски Керестур, Войводина, Югославия) — языкознатель, професор Новосадской универзиты, вызнамный лексикограф, перекладатель и сполоченскый дѣятель войводинской русинской меншины.[1]

Закончив гимназию в Новом Садѣ (1959), затым штудировав славянскы языкы на Београдской универзитѣ (1959–1963), де в року 1981 обгаив магистерску дизертацию в тематицѣ русинской лексикы. Розвиваючи материлы той дизертации, в року 1983 написав учебник Лексика руского язика. Еден час преподавав русинскый и русскый языкы на гимназии в Руском Керестурѣ и сполупрацовав в русинской редакции Радия Нови Сад. Быв первым сполупрацовником в програмѣ выучованя русинского языка и литературы на филозофской факултѣ Новосадской универзиты (1972), де по часѣ отворила ся катедра русинского языка и литературы, на котрой выучовав, а еден час и шефовав. В року 1988 зыскав ступень доктора филозофии (1988, тема дизертации Применовнїцки конструкциї у руским литературним язику) и професора (1999). В сучасности е на пензии и жие в Коцурѣ, але продовжать научну роботу.[2]

Юлиан Рамач выступив тыж як перфектный перекладач на язык войводянскых Русинох (переважно Пушкина, Ершова), а од зачатку 2000-х рокох як активный сполоченскый дѣятель русинскых народностных и културных организаций.[1]

Юлиан Рамач е автором понад 100 научных робот з русинской лингвистикы. Первы з них появили ся в року 1975. Найважнѣйшы суть: Руска лексика (1983), Фразеологийни сербскогорватско-руски словнїк (1987, сполуавтор), Практична стилистика (1996). [3][1] Быв головным редактором и спорядником приготовленых колективом авторох трьох фундаменталных словникох: Сербско-руски словнїк (1995–1997, два томы), Руско-сербски словнїк (2010) и Словнїк руского народного язика (2017, два томы).[2]

Оцѣнѣня[2]
Награда Искри култури Културно-просвитного здружѣня Войводины;
Награда Микола М. Кочиш часопису Шветлосц (1986);
Награда Кирил и Методий за розвой русинского языка Карпаторусинского центру, Ню Йорк.
Книгы[2]
  • Рамач Ю.: Лексика руского язика. — Нови Сад: Филозофски факултет, 1983.
  • Рамач Ю.: Словнїк лексики Гавриїла Костельника. — Нови Сад: Руске слово, 1991.
  • Рамач Ю. (главни редактор): Српско-русински речник. Словнїк сербско-руски. Том І. — Нови Сад: Филозофски факултет, 1995; Том ІІ. — Београд: Завод зa уџбенике и наставна средства, 1997.
  • Рамач Ю.: Применовнїцки конструкциї у pyским литературним язику. — Београд: Завод зa уџбенике и наставна средства, 1998.
  • Рамач Ю.: Ґраматика руского язика за І, ІІ, ІІІ и ІV класу ґимназиї. — Београд: Завод зa уџбенике и наставна средства, 2001.
  • Рамач Ю. (редактор): Руско-сербски словнїк. Русинско-српски речник. — Нови Сад: Филозофски факултет, Завод за културу войводянских Руснацох, 2010.
  • Рамач Ю. (редактор): Словнїк руского народного язика. Том І А–Н; Том ІІ О–Я — Нови Сад: Филозофски факултет, Завод за културу войводянских Руснацох, Дружтво за руски язик, литературу и културу, Руске слово, 2017.

Жерела и одказы

[едітовати | едітовати жрідло]
  1. 1,0 1,1 1,2 Дуліченко О.: Рамач Юліан.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Новинарска асоциация Руснацох.
  3. Миронов Г.

·

{{bottomLinkPreText}} {{bottomLinkText}}
Юлиан Рамач
Listen to this article

This browser is not supported by Wikiwand :(
Wikiwand requires a browser with modern capabilities in order to provide you with the best reading experience.
Please download and use one of the following browsers:

This article was just edited, click to reload
This article has been deleted on Wikipedia (Why?)

Back to homepage

Please click Add in the dialog above
Please click Allow in the top-left corner,
then click Install Now in the dialog
Please click Open in the download dialog,
then click Install
Please click the "Downloads" icon in the Safari toolbar, open the first download in the list,
then click Install
{{::$root.activation.text}}

Install Wikiwand

Install on Chrome Install on Firefox
Don't forget to rate us

Tell your friends about Wikiwand!

Gmail Facebook Twitter Link

Enjoying Wikiwand?

Tell your friends and spread the love:
Share on Gmail Share on Facebook Share on Twitter Share on Buffer

Our magic isn't perfect

You can help our automatic cover photo selection by reporting an unsuitable photo.

This photo is visually disturbing This photo is not a good choice

Thank you for helping!


Your input will affect cover photo selection, along with input from other users.

X

Get ready for Wikiwand 2.0 🎉! the new version arrives on September 1st! Don't want to wait?