For faster navigation, this Iframe is preloading the Wikiwand page for Рамнојазична согласка.

Рамнојазична согласка

Рамнојазична согласка
◌̻
МФА-бр.410
Шифрирање
Единица (дек.)̻
Уникод (хекс.)U+033B

 
Места на
творба

Уснени
Двоуснени
Уснено–заднонепчени
Уснено–преднојазични
Усненозабни
Забноуснена

Двозабни

Преднојазични
Јазичноуснени
Меѓузабни
Забни
Забно-венечни
Венечни
Задновенечни
Заднонепчено-венечни
Свиени

Среднојазични
Задновенечни
Венечно-преднонепчени
Преднонепчени
Уснено-преднонепчени
Заднонепчени
Ресични
Ресично-надгласилни

Заднојазични
Голтнички
Надгласилно-голтнички
Надгласилни

Гласилни
Облик на јазикот

Врвнојазични
Рамнојазични
Подјазични

Странични

Преднонепчени
Голтнички

Поврзано: Начин на творба
Оваа страница содржи фонетски информации изразени со МФА, кои може да не се прикажат исправно кај некои прелистувачи. [Помош]

Рамнојазичнна согласка (ламинална)[1] е глас што се создава со рамниот (сплеснат) дел зад врвот на јазикот. Се разликуваат со врвнојазичните согаски (апикални), кои се добиваат со создавање на препрека само со врвот на јазикот. Оваа разлика важи само за преднојазичните согласки (коронални), каде се користи предницата на јазикот.

Разликувањето на рамнојазични наспроти врвнојазични согласки не е честа појава во рамките на еден ист јазик. Меѓутоа оваа противположба е мошне застапена во австралиските јазици, кои обично немаат струјни гласови. Вон Австралиј, тие се најесто фонемски со струјните и слеаните согласки наместо со избувните, иако некои домородни јазици во Калифорнија ги разликуваат и со избувните, додека пак кенискиот јазик дахало ги разликува само со избувни. Разлика помеѓу рамнојазичните и врнојазичните гласови во венечното подрачје прават српскохрватскиот и баскискиот, додека пак полскиот и мандаринскиот ја прават таа разлика во задновенечното подрачје.

Мошне честа рамнојазична творба е забно-венечната, која го опфаќа забниот венец сè до самите заби, но е истакната малку понапред од другите венечни странични согласки, кои опфаќаат поголем дел од забнот венец (па затоа можат да се сметаат за задновенечни). Оваа ситуација се среќава во францускиот јазик.

Во Меѓународната фонетска азбука (МФА), рамнојазичните согласки се означуваат со дијакритичниот знак U+033B ◌̻ придружен подреден квадрат (HTML: ̻).

Поврзано

[уреди | уреди извор]
  • Ladefoged, Peter; Maddieson, Ian (1996). The Sounds of the World's Languages. Oxford: Blackwell. ISBN 978-0-631-19815-4.
  1. Позната и како ламинал.
{{bottomLinkPreText}} {{bottomLinkText}}
Рамнојазична согласка
Listen to this article

This browser is not supported by Wikiwand :(
Wikiwand requires a browser with modern capabilities in order to provide you with the best reading experience.
Please download and use one of the following browsers:

This article was just edited, click to reload
This article has been deleted on Wikipedia (Why?)

Back to homepage

Please click Add in the dialog above
Please click Allow in the top-left corner,
then click Install Now in the dialog
Please click Open in the download dialog,
then click Install
Please click the "Downloads" icon in the Safari toolbar, open the first download in the list,
then click Install
{{::$root.activation.text}}

Install Wikiwand

Install on Chrome Install on Firefox
Don't forget to rate us

Tell your friends about Wikiwand!

Gmail Facebook Twitter Link

Enjoying Wikiwand?

Tell your friends and spread the love:
Share on Gmail Share on Facebook Share on Twitter Share on Buffer

Our magic isn't perfect

You can help our automatic cover photo selection by reporting an unsuitable photo.

This photo is visually disturbing This photo is not a good choice

Thank you for helping!


Your input will affect cover photo selection, along with input from other users.

X

Get ready for Wikiwand 2.0 🎉! the new version arrives on September 1st! Don't want to wait?