For faster navigation, this Iframe is preloading the Wikiwand page for Германци.

Германци

Знаме на Германија

Германци (германски: Deutsche) се етничка група што дели иста германска култура, односно чии припадници го зборуваат германскиот како мајчин јазик и имаат германско потекло. Германци исто така се викаат и носителите на германско државјанство.

Најголемиот број Германци живеат во Германија (59,3 милиони[1]). Од вкупно 100 милиони говорници на германскиот јазик во светот, околу 75 милиони се сметаат за Германци. Постојат и други 70 милиони луѓе со германско потекло (главно во САД, Бразил, Аргентина, Казахстан и Канада) чиј мајчин јазик не е германски, но кои сепак се сметаат за етнички Германци, со што вкупниот број на Германци во светот е помеѓу 75 и 160 милиони, во зависност од критериумот (германски како мајчин, целосно германско потекло или делумно германско потекло). Во САД, 15,2% од државјаните се декларираат како германски Американци, според пописот од 2000 година, што е повеќе од сите други етнички групи.

Германците како тема во уметноста и во популарната култура

[уреди | уреди извор]
  • „Германските девојки“ (Deutscher Girls) — песна на британската панк-рок група „Адам енд д антс“ (Adam & The Ants) од 1982 година.[2]

Германците како тема во книжевноста

[уреди | уреди извор]

Според Гете, Германците се „чуден свет“, зашто тие „си го отежнуваат животот со длабоки мисли и идеи, кои ги бараат сите и секаде ги применуваат“.[3] Понатаму, според него, „Германците не можат да се ослободат од малограѓанштината“.[4] Во своето дело „Ecce homo“, германскиот филозоф Фридрих Ниче вели дека „без сомнение, Германците се идеалисти“,[5] но зборува и за „нивното невоспитување in historicis“,[6] тврдејќи дека тие ги имаат на душа „сите големи културно злосторства во текот на четири столетија“, а сето тоа предизвикано од нивниот „кукавичлук пред реалноста“.[7] Воопшто, Ниче се сметал себеси за „презирач на Германците par excellence“,[8] велејќи: „Германците за мене се невозможни“.[9] Во романот „Подемот и падот на Паркинсоновата болест“, српскиот писател Светислав Басара вели дека организираноста, педантеријата и дисциплината на Германците претставуваат истовремено нивна предност и проклетство.[10] Во романот „Старите мајстори. Комедија“, австрискиот писател Томас Бернхард пишува дека наклонетоста кон извештаченоста е едно од најистакнатите својства на Германците.[11] Рускиот писател Иван Гончаров во својот роман „Обломов“ пишува за “грубоста, самостојноста и надуеноста со која германската маса насекаде ги истакнува своите права стекнати во текот на илјада години“ при што во германскиот карактер нема „никаква благост, деликатност, скроност“, а Германците „се држат цврсто и не отстапуваат од она што им е всадено“ и по секоја цена се придржуваат кон правилата.[12]

  1. „Bevölkerung mit Migrationshintergrund“. Bundeszentrale für politische Bildung (германски). 2023-04-29. Посетено на 2023-07-11. На |first= му недостасува |last= (help)
  2. Discogs, The Original Adam & The Ants* ‎– Deutscher Girls (пристапено на 4.9.2019)
  3. J. P. Ekerman, Razgovori sa Geteom: Poslednjih godina njegova života. Beograd: Rad, 1960, стр. 7.
  4. J. P. Ekerman, Razgovori sa Geteom: Poslednjih godina njegova života. Beograd: Rad, 1960, стр. 20.
  5. Фридрих Ниче, Ecce Homo (Ево човека) – Како постајеш, шта си. Сарајево: Издање И. Ђ. Ђурђевића, 1918, стр. 142.
  6. Фридрих Ниче, Ecce Homo (Ево човека) – Како постајеш, шта си. Сарајево: Издање И. Ђ. Ђурђевића, 1918, стр. 143.
  7. Фридрих Ниче, Ecce Homo (Ево човека) – Како постајеш, шта си. Сарајево: Издање И. Ђ. Ђурђевића, 1918, стр. 145.
  8. Фридрих Ниче, Ecce Homo (Ево човека) – Како постајеш, шта си. Сарајево: Издање И. Ђ. Ђурђевића, 1918, стр. 147.
  9. Фридрих Ниче, Ecce Homo (Ево човека) – Како постајеш, шта си. Сарајево: Издање И. Ђ. Ђурђевића, 1918, стр. 148.
  10. Svetislav Basara, Uspon i pad Parkinsonove bolesti. Beograd: Dereta, 2011, стр. 120.
  11. Tomas Bernhard, Stari majstori. Komedija. Beograd: LOM, 2019, стр. 58.
  12. Иван А. Гончаров, Обломов (роман у четири дела). Нови Сад: Матица српска, 1949, стр. 175-176.
{{bottomLinkPreText}} {{bottomLinkText}}
Германци
Listen to this article

This browser is not supported by Wikiwand :(
Wikiwand requires a browser with modern capabilities in order to provide you with the best reading experience.
Please download and use one of the following browsers:

This article was just edited, click to reload
This article has been deleted on Wikipedia (Why?)

Back to homepage

Please click Add in the dialog above
Please click Allow in the top-left corner,
then click Install Now in the dialog
Please click Open in the download dialog,
then click Install
Please click the "Downloads" icon in the Safari toolbar, open the first download in the list,
then click Install
{{::$root.activation.text}}

Install Wikiwand

Install on Chrome Install on Firefox
Don't forget to rate us

Tell your friends about Wikiwand!

Gmail Facebook Twitter Link

Enjoying Wikiwand?

Tell your friends and spread the love:
Share on Gmail Share on Facebook Share on Twitter Share on Buffer

Our magic isn't perfect

You can help our automatic cover photo selection by reporting an unsuitable photo.

This photo is visually disturbing This photo is not a good choice

Thank you for helping!


Your input will affect cover photo selection, along with input from other users.

X

Get ready for Wikiwand 2.0 🎉! the new version arrives on September 1st! Don't want to wait?