Id, ego i super-ego su tri različita, interaktivna posrednika u psihičkom aparatu definisana u strukturalnom modelu psihe Sigmunda Freuda. Tri su agenta teorijski konstrukti koji opisuju aktivnosti i interakcije mentalnog života čovjeka. U modelu ego psihologije psihe, id je skup nekoordinisanih instinktivnih želja; super-ego igra kritičnu i moralizirajuću ulogu; a ego je organizirani, realistični agent koji posreduje između instinktivnih želja id-a i kritičkog super-ega;^[1] Freud je objasnio da:

Funkcionalna važnost ega očituje se u tome što je, normalno, kontrola nad pristupima pokretljivosti prepuštena njemu. Dakle, u odnosu na id, [ego] je poput čovjeka na konju, koji mora držati u provjeri vrhunsku snagu konja; s tom razlikom, što jahač to pokušava učiniti vlastitom snagom, dok ego koristi posuđene sile. Analogija se može prenijeti malo dalje. Često je jahač, ako ga ne treba odvojiti od konja, dužan voditi [konja] kuda želi ići; na taj način, na isti način ego ima naviku transformisati volju id-a u akciju, kao da je njegova.