Linux je "unixoliki" operativni sistem, što znači da radi na sličnom ili skoro istom principu kao Unix. Unix je jedan od najpopularnijih operativnih sistema širom planete, zbog svoje ogromne podrške i raširenosti. Unix je razvijen kao multitasking sistem za mini-računare sredinom 1960-ih godina.

Pravi razlog zašto je Unix tako popularan je to što mnogi kompjuterski hackeri osjećaju da je Unix "prava stvar" odnosno: istinski operativni sistem. Iz ovog razloga razvoj Linux-a je bio vođen od strane ogromne grupe Unix hackera koji su htjeli da naprave svoj sopstveni operativni sistem otvorenog izvornog koda.

Linux je slobodno distribuirana verzija Unixa koju je prvenstveno razvio Linus Torvalds na Helsinškom univerzitetu u Finskoj. Linux je razvijen uz pomoć mnogih Unix programera i genija širom Interneta, dozvoljavajući bilo kome da slobodno razvija i mijenja izvorni kod.

Linux je u samom početku svog razvoja bio hobi projekt Linusa Torvaldsa. Inspiracija je došla od strane Minixa, malog Unix sistema kojeg je razvio Andy Tanenbaum i prve diskusije u vezi sa razvojom Linuxa su se održale na newsgrupi comp.os.minix.

Rani razvoj Linuxa je većinom bio baziran na multiprocesnom managementu (task-switching) karakteristikama 80386 u protected-mode interfejsu, koji je bio pisan u asembleru. Nakon toga je Linus počeo da piše (programira) u C-u, što je jako olakšalo daljnji razvoj. U ovom periodu Linus počinje da ozbiljno shvata svoju ideju o pravljenju "boljeg Minixa od Minixa".

Nakon ovoga prošlo je oko dva mjeseca osnovnih priprema i malo kasnije Linus je imao hard disk drajver koji je nažalost radio samo na njegovom računaru i imao jako mali file-sistem. To je bila verzija 0.01 koja je bila "dostupna" krajem augusta 1991. Verzija 0.01 nije bila baš previše interesantna jer manje-više nije mogla da uradi skoro ništa. Ovu verziju niko nikad nije kompajlirao, ali je poslije nje Linux je za Linusa postao kao ovisnost bez koje se ne može. 5. oktobra 1991. Linus je objavio prvu zvaničnu verziju Linuxa 0.02. Na ovoj verziji se je već mogao pokrenuti bash (GNU Bourne Again Shell) i gcc (GNU C compiler). Pošto je Linux bio zamišljen kao hackerski sistem, primarni fokus je bio razvoj kernela, dok nijednom od ostalih predmeta razvoja sistema kao što su podrška korisnicima, dokumentacija, distribucija itd. nije bila posvećena neka posebna pažnja. I danas Linux zajednica stavlja ove stvari kao sekundarne, a na prvo mjesto stavlja razvoj kernela.

Nakon verzije 0.03 došla je verzija 0.10, jer je više ljudi radilo na sistemu. Nakon nekoliko revizija, u martu 1992. Linus je unaprijedio oznaku verzije u 0.95, odražavajući svoje mišljenje da je sistem spreman za svoje skoro zvanično izdanje. (Činjenica je da softver ne može dobiti oznaku 1.0 sve dok ne bude u principu završen i čist od grešaka.)

Skoro godinu i po dana kasnije, krajem decembra 1993, Linux kernel je još uvijek bio na verziji 0.99-pl14 i "kao kornjača" se približavao verziji 1.0 (sporo ali sigurno).

Danas je Linux potpuni Unix klon, sposoban da pokrene X Window, TCP/IP, Emacs, UUCP, e-mail, usenet softver ili bilo šta drugo. Skoro svi besplatni softverski paketi su prebačeni na Linux, a u zadnje vrijeme vlada prava revolucija prebacivanja/izdavanja komercijalnog softvera za Linux.